Vazdušna luka i za leteće džinove

Dva „miga 29” polako su se, tog vrelog julskog prepodneva, spuštala i približavala početku piste Vojnog aerodroma „Pukovnik-pilot Milenko Pavlović” u Batajnici. Dok su bili nisko nad pistom, u skladu sa procedurom, prvo je sleteo pratilac a sekundu-dve kasnije i prvi avion. Otvorili su se kočioni padobrani i kada su moćne letelice usporile, krenule su prema stajanci gde ih je čekalo brojno tehničko osoblje.

Nešto pre njih na istu pistu sletele su i dve klipne „utve 75” koje su piloti pripremali za takozvano selektivno letenje, poslednju prepreku pred početak školovanja mladih koji žele da se pridruže stroju letača Ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane Vojske Srbije. Sletanja pomenutih aviona su uz kabinu Pokretne kontrole leta, mobilne kabine postavljene uz pistu, pratila dvojica oficira koji su ocenjivali veštinu svojih kolega.

Aerodrom u Batajnici je jedan od najpoznatijih vojnih objekata u Srbiji, na njemu se često održavaju razni prikazi i manifestacije. Ali, istovremeno, mimo tih zbivanja, o „drugom beogradskom aerodromu” se ne govori tako često, a ponajmanje o svakodnevici ovog vojnog kolektiva.

Tim povodom ekipa „Politike” posetila je ovaj vojni objekat, a domaćin nam je bio pukovnik Milan Elenkov, koji odnedavno obavlja dužnost komandanta 204. vazduhoplovne brigade, koja objedinjava avijacijske i helikopterske jedinice koje su ovde stacionirane, takođe i vazduhoplovno-tehničko osoblje pa i divizion za protivvazduhoplovna dejstva. Među njima je široj javnosti svakako najpoznatija 101. lovačko avijacijska eskadrila u kojoj su modernizovani nadzvučni lovci „mig 29”, a na jednom od njih je baš uoči našeg dolaska let obavio i pukovnik Elenkov. Komandant je u letačkom kombinezonu i dok razgovaramo svedoci smo, za posmatrače sa strane, neočekivano velike letačke aktivnosti na aerodromu. Poleću helikopteri „gazela” i Mi-17, a uskoro se u nebo ponovo diže par „migova 29”, u međuvremenu napunjenih gorivom i pripremljenih za let, ali su sada u kokpitima dvojica drugih pilota. Neprekidno se kroz „papire” pripremaju letovi za naredne dane.

– Može se reći da sada ima dana kada se potroši više goriva nego što je pre desetak godina cela brigada trošila za mesec dana. To govori o jasnom opredeljenju države da se ulaže u RV i PVO – kaže pukovnik Elenkov.

Stalna obuka je svakodnevica za ove vazduhoplovce, uključujući i one najiskusnije među njima.

– Posebna pažnja u jedinici se posvećuje obuci kadeta-pilota i obuci mladih pilota po nastavnom planu i programu Vojne akademije, kao i selekcije kandidata za Vojnu akademiju – objašnjava Elenkov.

I dok obilazimo aerodrom, to se i dešava – stajankom rulaju i sa piste poleću i na nju sleću školsko-trenažni avioni tipa „lasta”, dvosedi klipni avion, proizvod pančevačke „Utve” i ponos domaće odbrambene industrije.

– Moramo biti svesni veličine i značaja ove jedinice kao najvećeg aerodroma u Srbiji, jedinog sa tri piste, dve betonske plus jedna travnata. U skladu sa tim su i naši drugi zadaci poput prihvata mnogobrojnih poseta stranih najviših državnih i vojnih rukovodilaca i delegacija, stranih i domaćih vazduhoplova i raznih transportnih letova – objašnjava Elenkov.

Upravo zbog pomenutog putničkog saobraćaja, ovaj aerodrom ima i mali terminal i odgovarajući salon, reč je o prizemnoj zgradi u kojoj postoji čak i šalter za pasošku kontrolu. Te i carinske poslove obavlja tim koji po potrebi ovde dolazi sa Aerodroma „Nikola Tesla”. Pasoška kontrola obavlja se i kada strani vojnici dolaze na vežbe ili zajedničke obuke, kao i kada naši odavde odlaze u inostranstvo.

Ponekad sleću velike letelice, poput američkog letećeg tankera i transportnog aviona KC-135, pa je u tim slučajevima potrebno organizovati dodatnu logistiku kao što su visoke stepenice za izlazak iz aviona i druga sredstva. Dolazili su i kineski transportni avioni Y-20, ruski Il-76 i An-124, koji je i najveći avion koji je sleteo na ovaj aerodrom. Za tog vazduhoplovnog džina bilo je neophodno obezbediti posebna vučna sredstva kako bi mogao da se, uslovno rečeno, u mestu okrene na stajanci.

Skoro sve od naoružanja i opreme, kupljenih ovih godina za potrebe VS, stiglo je preko ovog aerodroma. I istorijski gledano, najmodernija sredstva stizala su prvo u ovu bazu otvorenu 1952. godine i to za potrebe njenih jedinica. Tih prvih godina to su bili američki avioni F-84 „tanderdžet” i F-86 „sejbr”, prvi jugoslovenski mlazni lovci. Šezdesetih godina stigli su „migovi 21” i pristizali su u sve modernijim verzijama tokom dve decenije. I prvi „migovi 29” su stigli ovde 1987. godine, kao i pre nekoliko godina avioni istog tipa iz Rusije i Belorusije koji su modernizovani i sada su, po mnogima, najjača su eskadrila te vrste u regionu.

Heroji koji su branili Srbiju nisu zaboravljeni

Aerodrom u Batajnici nosi ime pukovnika Milenka Pavlovića koji je poginuo u vazdušnoj borbi 4. maja 1999. godine braneći zemlju tokom NATO agresije. Pukovnik Elenkov nije lično poznavao Pavlovića, ali je kao tada mladi oficir naravno dobro znao ko je on. I naš sagovornik je veteran, službovao je u Prištini i pilotirao „migom 21” na borbenim zadacima tokom oružanih sukoba na Kosmetu 1998. godine, a samu NATO agresiju je proveo na prištinskom aerodromu „Slatina” izloženom stalnim napadima.

„Mi smo sledbenici herojskog 6. lovačkog puka, koji je branio Beograd na početku Drugog svetskog rata, i 204. lovačkog avijacijskog puka koji je branio zemlju u vreme NATO agresije, kao i Prve srpske eskadrile iz vremena balkanskih i Prvog svetskog rata, Držimo do tih tradicija”, kaže Elenkov.

Komandant današnje 204. vazduhoplovne brigade je, što se tiče postdiplomskih školovanja i usavršavanja, završio Vazduhoplovno štabni koledž u Montgomeriju u Alabami (SAD), magistarski rad je odbranio na Saobraćajnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a završio je i Generalštabno usavršavanje u školi nacionalne odbrane Vojne akademije.