Српска престоница као излог света

Старији памте, а млади знају из прича, како је читав Београд 17. октобра 1986. ишчекивао благовести из Лозане, где се одлучивало да ли ће наш главни град добити организацију Летњих олимпијских игара 1992. Авај, у трци седам кандидата остали смо иза Париза и победника Барселоне. У среду, 21. јуна ове године, из француске престонице стигао је глас о победи у надметању Београда за домаћина Међународне специјализоване изложбе ЕКСПО 2027. Од (не)прежаљене олимпијаде до данас, град на ушћу Саве и Дунава угостио је бројне спортске и друге скупове европског и светског ранга. Али, ниједан од њих по обиму и значају није ни близу ономе који ће се одиграти на Сурчиском пољу за четири године, од 15. маја до 15. августа. И није ова оцена плод нашег традиционалног претеривања и ласкања властитом значају.

Српска престоница ће током три месеца Експа уистину бити „излог света”, у који ће више од стотину земаља учесница ставити најлепше и најбоље што има – све своје туристичке, културне, образовне, технолошке, иновацијске и спортске потенцијале. Ова осматрачница са које ће се сагледавати прошлост, садашњост и будућност човечанства биће подигнута на територији Сурчина, најмлађе београдске општине. Језгро ће чинити комплекс од 25 хектара, са 70.000 квадрата изложбеног простора. Око позорнице Експа биће изграђени хотели, стамбени и пословни објекти. На локацији укупне површине веће од 150 хектара нићи ће и национални фудбалски стадион за 60.000 гледалаца. Процена је да ће изложба имати између три и четири милиона посетилаца, а да ће економски ефекат бити око 1,1 милијарде евра. То значи да ће Србија за само три месеца инкасирати готово половину суме од 2,5 милијарди евра, колико је зарађено од туризма рекордно берићетне 2022.

Приход од продаје улазница, спонзорства и потрошње гостију из читавог света само је мањи, голим оком видљив део спектра добити. Овоме треба додати и привредно-политичку промоцију земље и њено позиционирање као пожељне туристичке и инвестиционе дестинације. Уз све то, након предстојеће Специјализоване изложбе, прве у југоисточној Европи од Пловдива 1991, Београду ће остати један од највећих сајамских простора на Старом континенту. Остаће и урбанизовано језгро од 32 квадратна километра према коме ће град моћи да се плански шири, захваљујући саобраћајној и комуналној инфраструктури, уграђеној у темеље  Експа.

Како је „Политици” речено у Министарству финансија, Влада Србије већ је формирала тим за праћење реализације Међународне специјализоване изложбе Eкспо Београд 2027, ради остваривања ефикасне сарадње и координације послова надлежних органа на остварењу овог пројекта. Како наводе, задаци тима су, између осталог, усклађивање припреме, израде и праћења планова финансирања, праћење динамике реализације и изградње објеката и осталих садржаја. Такође, Координациони тим ће учествовати у припреми предлога и формулисању радних закључака, на основу којих се Влади Србије даје предлог за доношење одлука и других аката. За председника Координационог тима именован је потпредседник владе и министар финансија Синиша Мали, који је био и на челу Радне групе за израду и подношење кандидатуре за Међународну специјализовану изложбу Експо 2027.

А то прво тријумфално полувреме Експа, формално је започело у јануару прошле године предајом кандидатуре БеоградаМеђународном бироу за изложбе БИЕ. Најпознатија од четири манифестације под окриљем ове моћне интернационалне организације са седиштем у Паризу свакако је World Expo (Светска изложба). На другом месту су Међународне специјализоване изложбе, и управо у тој категорији Србија је победила на четворокружним изборима 21. јуна, на 172. Генералној скупштини Међународног бироа за изложбе. Из рунде у рунду, отпадали су кандидати са најмањем бројем гласова – Сан Карлос де Барилоче (Аргентина), Пукет (Тајланд) и Минесота (САД). У сваком кругу, Београд је освајао највише гласова. На крају финала плеј-офа, на „семафору” је писало: Србија/Београд – Шпанија/Малага 81:70. Та победничка бројка резултат је не само 1,5 милиона евра, колико је из буџета издвојено за кандидатуру, већ и непроцењиво вредног ентузијазма уложеног у пролажење кроз детаљне номинационе процедуре, у дипломатске и маркетиншке активности, у презентације у земљи и иностранству, у промотивне кампање чији су део били наши светски познати спортисти, уметници, научници, инфлуенсери на друштвеним мрежама, као и утицајни пријатељи Србије из различитих области...

Нарочит адут била је тема изложбе с којом смо се кандидовали: „Игра(ј) за човечанство – спорт и музика за све”. Како објашњава министарка науке Јелена Беговић, члан српског тима за Експо Београд 2027, свака од употребљених речи носи дубока, позитивна значења:

„Кроз музику можете да осетите једну земљу, а спорт је нешто што не зна за границе. Игра је пак добровољна, спонтана и пријатна активност, која може да припреми човечанство за рад у дигитализованом времену. Велики је значај игре за континуирани напредак науке и технологије. Све те вредности хоћемо да поделимо с читавим човечанством, за Србију су сви људи добродошли, ми отварамо и повезујемо све четири стране света”, каже министарка Беговић.

Разиграни оптимизам Београда освојио је и већину земаља чланица Генералне скупштине BIE које су изгласале поверење Београду и Србији. Наспрам игре, спорта и музике, остале су помало већ истрошене теме: „Будућност постојања: живот у хармонији, дељење просперитета” (Тајланд), „Природа + технологија = одржива енергија (Аргентина) .Здрави људи, здрава планета: добробит и добро за све” (САД) и „Урбана ера: ка одрживом граду” (Шпанија).

У складу са оном народном „Засвирај па за појас задени”, победничке фанфаре у наредних хиљаду и кусур дана биће замењене тутњавом грађевинске оперативе и транспортних возила, а дебели хлад на Сурчинском пољу правиће – кранови. Велики подухват осим посвећености, агилности и креативности захтева и издашно финансирање, које ће готово извесно подразумевати и кредитне аранжмане. Према подацима које је у последњем броју часописа „МАТ” навео економиста Иван Николић, Казахстан је 2017. Међународну специјализовану изложбу у Астани финансирао са 2,1 милијарду долара. Приход током манифестације био је око 900 милиона долара. Експо у Астани је имао четири милиона посетилаца, што је и горња граница процене за Београд 2027. Николић је напоменуо и да су изложбени павиљони у главном граду Казахстана данас својеврсни „град духова”. Таква суморна постекспо будућност не би требало да нас задеси, будући да ће Сурчин бити нова адреса Београдског сајма, а да ће се смештајни капацитети искористити за решавање стамбеног питања одређених категорија грађана. Ту је и национални стадион, чије су могућности знатно шире од угошћавања „орлова”.

Уосталом, Београд још од финала Купа европских шампиона између Ајакса и Јувентуса, одиграног на Маракани 30. маја 1973, чезне да буде домаћин завршне утакмице елитног фудбалског клупског такмичења. Ако је већ олимпијада остала недосегнути сан, финални мегдан Лиге шампиона на Сурчинском пољу биће сасвим реална могућност...

Изложбе у бројкама

Специјализоване изложбе под покровитељством Међународног бироа за изложбе BIE одржавају се од 1936, када је домаћин био Стокхолм. До последњег издања у Астани 2017, међународне изложбе овог типа уприличене су 34 пута, у појединим периодима чак и у узастопним годинама. „Празна” деценија између Астане и Београда последица је одустајања Аргентине од изложбе која је ове године требало да се одржи у Буенос Ајресу. Домаћинство су добили 2017, а 2020. су обавестили BIE да због пандемије и очекиване економске кризе нису у могућности да организују Експо.

Бугарски град Пловдив једини је вишеструки домаћин специјализованих изложби Експо (1981, 1985, 1991) а по посећености на челу листе је Ванкувер 1986. са 22,1 милион посетилаца. Следе га јапански град Цукуба 1985. (20,3 милиона) и Бризбејн 1988. (18,5 милиона).

Према пропозицијама BIE , које важе од 1988, специјализоване изложбе се организују на пет година, максимална изложбена површина је 25 хектара, а трајање је ограничено на три месеца. Павиљоне обезбеђује организатор, а учесници га прилагођавају у складу с потребама. Осим држава, право учешћа имају и међународне организације. Статус незваничних учесника имају градови, региони, компаније и невладине организације.

Светске изложбе World Expo истински мегадогађаји под покровитељством BIE, трају шест месеци и не постоји ограничење изложбене површине. Организатори у Дубаију су ово дословно схватили, па је њихов Експо 2021. изграђен на невероватних 438 хектара. Учесници имају могућност да сами изграде своје павиљоне, а када је реч о посећености, бројке су вртоглаво високе: кроз шангајски World Expo 2010. прошло је 73 милиона људи, у Осаки је 1970. било 64 милиона посетилаца, а трећепласирани Монтреал 1967. походило је „само” 50 милиона поклоника светских изложби.

Под патронатом BIE се од 1960. одржава и Хортикултурни Експо (ове године у октобру домаћин је Доха), као и Тријенале у Милану, културна манифестација која је од 1933. до 2022. имала 16 издања.