У Србији за сада без стечаја предузетника

У Србији тренутно није законски регулисан стечај предузетника. Како предузетник одговара свом својом личном имовином, непостојање таквог стечаја може представљати велико оптерећење, будући да предузетник, у случају већих криза у пословању, не може рачунати на такозвани нови почетак и чишћење од дуговања кроз стечајни поступак. Ипак, добра вест је да је Министарство привреде током марта прошле године почело рад на новом документу јавне политике – Стратегији за развој малих и средњих предузећа до 2027. У току јануара и фебруара ове године спроведена је јавна расправа о том предлогу стратегије, са акционим планом. НАЛЕД је доставио коментаре на предлог стратегије, од којих је један предлог да се размотри увођење мултикомпензације која има потенцијал да отклони вишемесечне застоје у наплати потраживања.

– У циљу повећања ликвидности и смањења унутрашњег дуга предложено је да се пропише обавезна мултилатерална компензација, као и могућност спровођења билатералних и мултилатералних сесија и продаје потраживања. Додатно, НАЛЕД предлаже и доношење посебног закона који ће уредити стечај предузетника, будући да у Србији није прописана могућност стечаја предузетника иако је ово решење широко присутно у упоредној пракси – наводе у НАЛЕД-у.

Основни циљ стечаја је да се омогући „нови почетак” предузетника, односно поновно почињање пословања уз ослобођење од одговорности за извршење дела обавеза, чиме се отвара велики привредни потенцијал.

– Напомињемо да је у модерним тржишним економијама све присутнија могућност стечаја и физичких лица кроз које се та лица по правилу ослобађају обавеза према јавном и финансијском сектору. Међутим, ова тема још није актуелизована – наводе надлежни и подсећају да је Министарство привреде објавило Извештај о спроведеној јавној расправи, у коме је прихваћен предлог да се стечај предузетника уреди посебним законом.

Ђорђе Јокић, стечајни управник, подсећа да стечај предузетника заправо значи стечај физичких лица. Иако код нас још не постоји законска регулатива, у Америци је то на пример могуће, истиче он.

– Потребно је да и код нас постоји стечај предузетника, јер у супротном предузетник не може лично да прогласи банкрот. Код такве врсте банкротства морала би да се узме у обзир и социјална димензија. Јер, предузетник не може да остане без средстава за живот, потребан му је бар неки минималац за њега и породицу. Остало иде на продају како би се дошло до средстава за намирење поверилаца. У стечају се иначе намирује више поверилаца, али ако је у питању само један, стечај се закључује – наводи Јокић. Он претпоставља да стечајни управници неће бити вољни да спроводе оваке стечајеве, јер су предузетници физичка лица која одговарају целокупном својом имовином, за разлику од привредних субјеката. Ако стечај предузетника постане законски могућ, стечајни управници мораће ипак да воде и такве случајеве, а то ће бити углавном они који немају избора.

– Зависи све и од начина на који ће се исплаћивати накнада за рад стечајних управника, која је за сада нејасна – сматра Ђорђе Јокић.

Лане блокирано 58.690 радњи

Прва година предузетничког рада је она у којој се показује колико предузетника нестане. У свету је то око 20 одсто, док се у Србији тај проценат креће око 30. У 2022. години регистровано је оснивање 41.628 предузетника. Део њих суочен је са финансијским потешкоћама. Поред тога што је део обуставио пословање без разрешења финансијских потешкоћа, значајан број предузетника наставља да послује са блокираним рачунима и послује у сивој економији.

– За првих шест месеци ове године, у регистру привредних субјеката у Агенцији за привредне регистре регистровано је оснивање за 11,07 одсто више предузетника него у истом периоду прошле године. Тако је у првој половини ове године регистровано оснивање 22.487 предузетника. Лане је од укупног броја регистрованих оснивања привредних субјеката било 20.245 предузетника – истичу у Агенцији за привредне регистре. У мају ове године 5.132 предузетника почело је да послује, а у јуну 4.361. Број новајлија предузетника у односу на прошли јун порастао је за 332, али је број новоформираних привредних друштава опао за 337, када их је у јуну било 1.053. С друге стране, према подацима Народне банке Србије, у току претходне године блокиран је рад 58.690 предузетника. Највише њих блокирано је у последњем тромесечју – 16.008.