Бекерат: Реформе јавне управе леже у самом процесу приступања ЕУ

Шеф Делегације и амбасадор Европске уније у Србији Андреас фон Бекерат изјавио је данас да је јавна управа темељ демократских друштава, као и да се налази у средишту процеса приступања ЕУ.

Бекерат је током уводног обраћања на четвртој регионалној конференцији „Грађани на првом месту” у оквиру регионале иницијативе WeBER рекао да је та конференција важна из перспективе процеса проширења и приступања ЕУ.

„Реформе јавне управе заиста леже у самом срцу процеса приступања ЕУ, и стога заиста ценимо важност овог разговора. Сматрамо да је ова конференција невероватно важна и из перспективе процеса проширења и процеса приступања. Сама терминологија, ‘јавна управа’, оставља утисак да је она осмишљена да служи јавности, да се ангажује са јавношћу и да представља јавност, али ја бих додао да је она заправо темељ наших демократских друштава”, објаснио је он. 

Он је рекао да када грађани осећају да добијају услуге на које под‌једнако имају право, јавна управа функционише.

„Када грађани осећају да добијају услуге на које имају право и када су те услуге једнако распоређене тако да добијате исту услугу без обзира на ваше везе, богатство или статус у друштву, када то функционише, то има снажан утицај на снагу наших демократских друштава. Али када не функционише, то представља ризик, јер је јавна управа заправо спона између власти и грађана, и зато је толико важно да она функционише и да ужива поверење наших грађана”, рекао је Бекерат.         

Како је додао, у времену када је поверење у институције уздрмано, организације цивилног друштва (ОЦД) треба да послуже као мост између грађана и државе.

„Њихово учешће није само корисно; оно је од суштинског значаја за одговорно, транспарентно и прилагодљиво управљање. У контексту европских интеграција Западног Балкана, ове улоге добијају још већи значај. Како регион напредује на свом реформском путу који води ЕУ, сарадња између влада, цивилног друштва и грађана одредиће успех демократских институција и ефикасност јавне управе”, објаснио је шеф Делегације ЕУ.

Бекерат је рекао да цивилно друштво представља трећи стуб демократије, поред јавне управе и приватног сектора и обухвата широк спектар актера, као што су невладине организације (НВО), истразивачке центре, синдикате, академску заједницу и локалне покрете.

„Они артикулишу глас грађана, позивају власт на одговорност и заговарају права маргинализованих група. ОЦД делују као чувари, пратећи акције владе и указујући на злоупотребе положаја. Оне такође делују као заговорници, осигуравајући да политике одражавају потребе свих грађана, а не само моћних или оних са добрим везама. ОЦД често пружају и кључне услуге тамо где и када оне недостају, од здравствене заштите и образовања, до правне помоћи и заштите животне средине”, нагласио је.

Додао је да је неопходно омогућити ОЦД да учествују у процесима без законских ограничења да би цивилно друштво ефикасно испунило своје улоге.

„То ме доводи до моје друге тачке, тј. важности омогућавања учешћа цивилног друштва у креирању државних политика. Значајно учешће цивилног друштва у креирању политика је обележје зрелих демократија и кључни захтев за приступање ЕУ”, рекао је Бекерат.

Навео је да је учешће ОЦД у процесима важно због легитимитета, експертизе коју доносе, као и због изградње поверења јавности које је још увек, како је рекао, на ниском нивоу на Западном Балкану.

„Прво, због легитимитета јер политике које су развијене са цивилним друштвом, а не за цивилно друштво, легитимније су, инклузивније и ефикасније. Друго, због експертизе коју ОЦД доносе што и сам знам из прве руке, бавећи се свиме, од изборних до медијских реформи. Оне доносе знање са терена и експертизу која владама можда недостаје. Треће, због изградње поверења јер када грађани виде да се њихов допринос осликава у политикама, поверење у институције расте”, рекао је Бекерат.

Шеф Делегације ЕУ је нагласио да је улога цивилног друштва од суштинског значаја за реформу јавне управе.

„Реформа јавне управе такође представља окосницу интеграције у ЕУ за Западни Балкан. Она осигурава да институције буду ефикасне, одговорне и фокусиране на грађане што су квалитети о којима се не може преговарати када је у питању чланство у ЕУ”, истакао је.

Он је рекао да се реформа јавне управе на Западном Балкану, упркос напретку, суочава са политизацијом управе, отпором према транспарентности и слабим спровођењем реформи због чега ЕУ обезбеђује значајна финансијска средства и техничку помоћ на Западном Балкану да би помогла у јачању капацитета ОЦД.

„Цивилно друштво помаже у превазилажењу ових изазова захтевањем одговорности, заговарањем система заснованог на заслугама (меритократије), јачањем транспарентности и пружањем сталног мониторинга и практичних препорука. На крају крајева, циљ ових реформи је стварање управљања окренутог грађанима”, нагласио је Бекерат, преноси Танјуг.