Тајна хрватских спискова за хапшење Срба

Специјално за „Политику”
Загреб – У последњем годишњем извештају Европске комисије о владавини права у државама чланицама ЕУ, објављеном петог јула, у делу који се односи на хрватско правосуђе критикована је, поред осталог, његова – спорост. Упркос неким позитивним помацима у 2022. години и даље је поверење у независност правосуђа на врло ниском нивоу, наводи се још у извештају.

А управо ових дана из организација са седиштем у Србији које се, између осталог, баве праћењем суђења за ратне злочине чуло се незадовољство упућено на исту адресу, али с потпуно другим оценама. Они наглашавају да се почетком летњег периода повећава број хапшења Срба и подизања оптужница за ратне злочине. Након што су у јуну у Хрватској ухапшена двојица Срба из Барање, под оптужбом да су починила ратне злочине 1991. године, поново је актуелизовано питање зашто је међу оптуженима толики број оних који су до сада редовно долазили у Хрватску или је никада нису напуштали и зашто спискови оптужених и осумњичених нису поуздани.

Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта, у овом последњем хапшењу види наставак тренда застрашивања преосталих Срба у Хрватској, који се, према његовим речима, сваке године интензивира пред почетак годишњих одмора, а циљ је да се они који су отишли не враћају, а да се они преостали натерају на одлазак.

„Људи у ово летње време одлучују да оду у своје крајеве, обиђу своја имања и куће, а оваквим хапшењима један део прогнаних Срба одустаје од одласка у Хрватску у страху да и они не буду приведени. Да постоји политичка воља у Хрватској, постигао би се договор са Србијом по питању процесуирања ратних злочина, али ја не видим спремност ни са српске стране да покрене договор, а ни са хрватске да одустане од овог концепта покретања масовних кривичних поступака и сталног расписивања потерница”, наглашава Линта.

Он у разговору за „Политику” додаје и да се број кривичних поступака почео повећавати након уласка Хрватске у ЕУ, а истовремено се смањио број процеса за злочине који су почињени над српским цивилима и заробљеницима.

Загребачки адвокат Анте Нобило, с друге стране, сматра да хрватско судство и полиција немају посебне мотиве да лети интензивирају активности гоњења.

„Мислим да ако се неко није вратио 30 година, неће се више ни вратити. Где год да живи, пустио је тамо корене. Како је преко лета појачан промет, било због тога што људи обилазе своја имања или путују туристички, онда долази до хапшења. То није последица неке посебне активности полиције лети, већ налога за привођење који постоји одраније, па се то активира кад се неко појави”, објашњава Нобило за наш лист.

Кад је реч о налозима за хапшење и списковима осумњичених и оптужених особа за ратне злочине, Линта подсећа да је Хрватска неколико пута Србији достављала ове спискове, које су притом 95 одсто чиниле особе српске националности.

„Имали смо случај да нам је достављен списак и месец или два након тога су уследила хапшења оних који се нису налазили на списку. Када смо питали за објашњење, рекли су да је тај списак важио на тај дан кад је послат. То значи да је већ сутрадан стање било другачије, пошто је против неког новог покренут кривични поступак. Дакле, једног дана списак важи, већ следећег не важи”, наводи Линта.

И Нобило се слаже да би најбоље било кад би Хрватска објавила коначни списак свих особа које тражи и подвукла црту. Међутим, објашњава и да Државно тужилаштво никако не би смело да обустави поступке гоњења ратних злочинаца.

„Ратни злочини не застаревају. Таква је динамика процеса да се у једном поступку појаве докази о неком другом злочину, а државни тужилац се не може на то оглушити”, наглашава Нобило. Додаје да је, уз све то, органима гоњења у интересу да неког ухапсе, а самим тим да тај неко буде неопрезан, то јест да није упозорен било каквим списком.

„Прошло је готово 30 година од рата, многи нису лоцирани, послати су им позиви на последњу познату адресу у Хрватској. Како њих тамо најчешће нема, онда се прогласи да су нестали, да се скривају и зато судије доносе решења о притварању и онда се само чека да се појаве”, објашњава Нобило. Закључује да би једини исправан приступ овој проблематици био тај да се сваком гарантује право на поштено суђење, да нико невин никада не буде осуђен.

„Што се тиче ратних злочинаца, ја бих волео да буду осуђени, без обзира на њихову националност. Њих не треба штитити, треба невине заштитити, да они не страдају у том прогону. Важно је борити се за квалитетно и поштено суђење”, наводи Нобило.

Од почетка ове године, поред поменуте двојице Барањаца, ухапшене су још четири особе српске националности са подручја Хрватске, тројица су приведена по хрватским међународним потерницама ван Хрватске и један приликом уласка из Србије у Хрватску. На основу међународних потерница које је расписао Биро Интерпола у Загребу, широм света је до сада, према евиденцији ДИЦ „Веритаса”, ухапшено најмање 187 Срба, од којих су 74 екстрадирана у Хрватску. Тренутно се у хрватским затворима због кривичних дела ратних злочина налазе 33 особе српске националности, од којих је 16 правоснажно осуђено, док су остали под истрагом, оптужбом или чекају правоснажност пресуда.