Апелациони суд изриче блаже казне од првостепених

Према статистичким подацима Апелационог суда у Београду за прошлу годину у вези са изреченим казнама, ова другостепена судска инстанца била је много блажа од судова чије је пресуде разматрала. У погледу већине кривичних дела потврђиване су пресуде којима су биле изречене благе казне, а у случајевима када су првостепене пресуде преиначаване, другостепени суд је, произилази из поменутих података, ублажавао кривичне санкције.

Апелациони суд у Београду током прошле године разматрао је одлуке које су првостепени судови донели за укупно 154 кривична дела убиства, од чега је 119 потврдио. У 39 случајева првостепена одлука у погледу изречене санкције је промењена – у 11,69 одсто казна је повећана, а у 13,64 смањена. Ослобађајуће или одбијајуће пресуде донете су у 3,25 одсто случајева.

Казну затвора у трајању од 40 година престонички Апелациони суд није изрекао ни у једном случају, док је нешто „бољи” проценат (1,3 одсто) забележен када су у питању затворске казне у трајању од 15 до 20 година. Исти проценат одлука (6,49) донет је када су у питању затворске казне од пет до десет и од десет до 15 година затвора, док је у највећем броју случајева (7,79) изречена затворска казна од једне до пет година затвора.

Разматрајући жалбе на првостепене одлуке, Апелациони суд потврдио је 119 одлука које су они донели. Потврђена је готово петина ослобађајућих или одбијајућих пресуда, док је у 22,73 одсто случајева потврђена казна којом су окривљени за убиство осуђени на казне затвора од једне до пет година. Најмање потврђених казни је оних којима су окривљени били осуђени на затворске казне од 15 до 20 година.

Вида Петровић Шкеро, некадашња председница Врховног суда, а сада чланица Удружења за правосудна истраживања ЦЕПРИС каже за „Политику” да је, да би могли да се коментаришу разлози због којих првостепени судови изричу строже казне од другостепених, потребно најпре урадити детаљну анализу и једних и других пресуда. Без тога, наглашава, о разлозима може само да нагађа.

– Треба утврдити које је разлоге у образложењу пресуде навео првостепени, а које другостепени суд када је преиначавао пресуду. То што је Апелациони као жалбени суд преиначио одлуку првостепеног суда најчешће значи да није било битних повреда одредаба кривичног поступка. Преиначење пресуде могло би да указује на то да je чињенично стање у првостепеним пресудама тачно утврђено, али је дошло до погрешне примене материјалног права – каже Вида Петровић Шкеро.

Подаци Апелационог суда показују и да је од 57 случајева силовања, ова правосудна институција, у погледу кривичних санкција преиначила осам пресуда, што такође указује на тенденцију ублажавања казни.

Најдрастичнији пример изрицања благих казни уочен је када су питању кривична дела из области привреде, односно оних у којима је оштећена држава.

Када је реч о кривичном делу пореска утаја, одлукама Апелационог суда (потврђеним и преиначеним) највише је донето ослобађајућих или одбијајућих пресуда. У највећем броју случајева овог кривичног дела (28,23 одсто) изрицане су новчане казне, а у петини случајева (20,16 одсто) условна осуда. Казна затвора од једне до пет година изречена је у 12,10 одсто случајева, а то је уједно и најстрожа кривична санкција која је изрицана за ово кривично дело.

Слична је ситуација и када је у питању кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица, где је Апелациони суд од 380 првостепених одлука потврдио 296. Одлукама другостепеног суда потврђено је 50,26 одсто ослобађајућих и одбијајућих пресуда. Најстрожа кривична санкција која је изречена за ово кривично дело је затворска казна од пет до десет година, али – у само 1,32 одсто случајева.

Када је реч о кривичним делом злоупотреба у вези са јавним набавкама, првостепени судови са територије надлежности Апелационог суда у Београду донели су три условне осуде и другостепени суд их је све потврдио.

– Грађани треба да знају распон казни које се изричу за неко кривично дело, али и да постоји потребан степен правне извесности која се висина казне одређује у сличним ситуацијама. Не сме се дозволити да нестручни део јавности стиче утисак да се одређене одлуке доносе због притиска јавности или политике, да се пресуде доносе ситуационо имајући у виду личност окривљеног или оштећеног у поступку. Такође, не сме да се дозволи да је општи утисак да другостепени судови изричу блаже казне „јер је неко нашао везу”, да првостепени судови имају оштрију казнену политику да би удовољили политичким жељама. Овакав став јавности се формира и с обзиром на чињеницу да се у неким предметима поступа у „веома разумним роковима”, а у појединим случајевима претходни и истражни поступак је непримерено дуг. Потом суђења трају непримерено дуго и свака казна губи смисао њеног доношења. Изреченом казном мора да се задовољи да се санкцијом оствари сврха генералне и специјалне превенције – каже некадашња председница Врховног суда.

Да би се вратило поверење у правосуђе, наглашава наша саговорница, свака пресуда и конкретно чињенично стање мора бити тако образложено да и странкама у поступку и широј јавности буду јасни разлози због којих је суд изрекао конкретну пресуду.

– Постојећи проблеми не решавају се континуираним изменама закона у повећању висине запрећене казне. То је најчешће само популистичка мера државе, без претходне анализе праксе и консултације стручне јавности да ли за тим постоји стварна потреба. Много је боље решење, према мом мишљењу, оно које судијама даје могућност да доносе правичну пресуду у конкретној ситуацији, у којој је тужилаштво подигло аргументовану оптужницу и у погледу правне оцене и чињеница и доказа – закључује Вида Петровић Шкеро.