Велике газде сада су љубазне и галантне

Ниш – Давно су прошла времена када се за једно радно место у привреди Србије пријављивало на десетине кандидата. Како је у последњих десетак година из наше земље, због накарадно спроведене приватизације и затварања некада успешних индустрија, фабрика и предузећа, у иностранство отишло на хиљаде квалитетних мајстора из готово свих области, наша земља остала је без вредне и квалификоване радне снаге. Највише у грађевинарству, јер су на западу Европе боље плаћени не само инжењери и архитекте већ и зидари, армирачи, фасадери, керамичари и други, као и из стручњаци машинства, мотористике и аутомобилизма.

Будући да развијене земље све више траже и добро плаћају инжењере, али и ауто-механичаре, ауто-електричаре, електротехничаре, возаче, али и мајсторе попут молера, водоинсталатера, електричара, паркетара, тапетара и многих сличних, последњих година послодавци у нашој земљи муку муче како би обезбедили квалификовану и стручну домаћу радну снагу.

Није никаква тајна да све више страних држављана у потрази за послом завршава у српским фабрикама, па и у нискоградњи и путној индустрији, што послодавце у Србији тера да много тога мењају у понашању и навикама из прошлости.

У настојањима да запосле доброг, квалитетног и пре свега поузданог мајстора на кога у својој фирми могу да се ослоне на дуже време, послодавци одавно не користе познату уцењивачку и увредљиву реченицу, која је деценијама уназад била „главна” у разговору са будућим запосленима „ако ти се не свиђа и нећеш да радиш, има ко хоће”.

Насупрот томе сада је пракса да се нуде добре плате и силни бенефити будућим радницима. И, што је најбитније, са кандидатима за упражњена радна места се разговара и и много тога унапред договара. Послодавци отворено питају колику зараду мајстори очекују, што је свакако основно питање, али и какве друге погодности очекују или желе у новој фирми. Нуде се додатна (приватна) здравствена и пензијска осигурања, обећавају и дају одличне услове за рад. Помињу и картице за куповину с попустом, чак и рекреацију на радном месту, понегде и организован одмор, летовања и зимовања, високе новчане награде за најбоље раднике...

Дефинитивно је недостатак квалификоване и пре свега одане и стручне радне снаге наметнуо један потпуно нови, за ове наше просторе ипак неочекивани партнерски однос између власника фирме и запосленог, који се објашњава као најава „тако ћемо сви бити задовољни”.

Све чешће се може чути да су притиснути оним што тржиште радне снаге намеће – највише нови и у односу на све досадашње сасвим другачији закон понуде и потражње, некада „сурове” или „велике газде” постале су „питоми” и „мирољубиви” послодавци, спремни за сваки договор и у правом смислу коректни партнери са онима који своје знање, радно умеће и способности исказују на радним местима у њиховим приватним фирмама, предузећима и компанијама.

Времена се мењају, тржиште рада се без сумње драстично променило, а то је, без сумње променило и размишљања и свест предузетника. Нема више, а вероватно неће поново ни бити, препотентних и надобудних газда који су се поигравали људским судбинама доказујући колико су „велики” и „способни”, а да то заправо никада нису ни били.