Мириси неодољиве жене

Чувену реченицу „Обуци црну хаљину и буди дама” изговорила је дизајнерка Коко Шанел пре скоро једног века. Пре 82 године, ова дама замислила је и искројила кратку црну хаљину и постала симбол јединственог разумевања модних потреба савремене жене и новог живота који су обележили прошли век.

Снимање француског филма „Коко пре Шанела”, у режији Ен Фонтејн, почело је 15. септембра у Паризу, а лик популарне дизајнерке тумачи Одри Тату (32), звезда филмова „Чудесна судбина Амелије Пулен” и „Да Винчијев код”. Сценарио за причу о животу Коко Шанел који, према писању холивудског часописа „Варајети”, садржи њену чувену реченицу, настао је према биографији славне креаторке „L’irreguliere” чији је аутор Едмон-Шарл Ру.

(/slika2)Филм ће приказати проблематично детињство и муњевит успех сирочета из Париза – Шанел која је почела да зарађује за живот као креаторка шешира, да би касније постала револуционарна модна дизајнерка која је редефинисала појам шика. Током 12 недеља снимања, модни дизајнер Карл Лагерфелд, иначе уметнички директор модне куће „Шанел”, бринуће о костимима који су дизајнирани специјално за филм.

Француска модна креаторка Габријела Шанел (1883–1971) скоро 60 година суверено је владала високом париском модом, а поред кратке црне хаљине, свету је подарила женске панталоне, класичну проштепану торбицу, одећу која је ослободила жене крутих корсета и најпродаванији парфем свих времена.

Габријела Шанел рођена је 1883. године у сиротишту малог француског града Саумура. Почетком 20. века радила је као барска и концертна певачица, када је и узела ново, звучније име Коко. Убрзо је отворила прву радњу са шеширима у Паризу, а од 1912. године проширила је подручје свог креативног деловања на модни дизајн. Почетак двадесетих година прошлог века Коко и њена модна кућа дочекале су у великом успону. Опуштеним креацијама снажно се супротставила дотад врло раширеној моди строгих, конзервативних линија. Легендарни парфем „Chanel No. 5”, који је свих ових година остао један од најважнијих производа њене модне куће, лансирала је 1923. године. Број пет у називу парфема био је њен срећан број, па је тако Коко увек одржавала модне ревије 5. маја (петог дана петог месеца у години), док је манекенка која би се прва појављивала на писти увек носила број пет. Статус иконе, који је овај парфем добио чим се појавио, утемељен је средином прошлог века када је Енди Ворхол за Музеј модерних уметности у Њујорку направио серију рекламних принтова за бочице парфема „Chanel No. 5”, а Мерилин Монро изјавила да на спавање одлази „обучена само у неколико капи овог заносног парфема”.

Поред великог успеха који је стекла својим модним колекцијама, тек захваљујући парфему Коко је постала милионерка. Ову мирисну водицу описала је као „мирис за жене са мирисом жене”. Чувена је и њена изјава да тај мирис „садржи њену крв, зној и милион срушених снова”, а бочица парфема се од 1959. године налази у сталној поставци Музеја савремене уметности у Њујорку.

Шездесетих година прошлог века, Коко је рафинирала свој класичан изглед, огроман успех су постигли и њени костими у Холивуду, а велико признање уметничке меке Бродвеја добија 1969. године, када се изводио мјузикл базиран на њеном животу, са Кетрин Хепберн у главној улози. У тренутку смрти ове краљице дизајна, модна кућа „Шанел” остваривала је приходе од око 160 милиона долара годишње, а њена клијентела је била из највиших слојева света гламура и џет-сета, од Марлене Дитрих и Ингрид Бергман до породице Рокфелер.

Коко Шанел је утрла пут новим модним тенденцијама, трагала је за правом мером дизајнерских решења, комбинујући мушке и женске детаље. Формула харизматичне Коко садржана је у једној од њених најпознатијих изјава која донекле описује и њен карактер: „Да би била незамењива, особа мора да буде увек различита”.

-----------------------------------------------------------

Црни пуловер и перле

Причу о „великој Коко”, како је још зову у свету моде, допунио је и популарни Кристијан Диор који за њу каже: „Са црним пуловером и низом перли, она је направила револуцију у моди. Њена једноставна црна хаљина, четвртасти костими и скоро дечачки дизајнирана одела били су различити од уских корсета и дугачких хаљина са подсукњама. Тих двадесетих година прошлог века њену револуцију у моди пратила је и изјава да је, за разлику од женске одеће коју је виђала у својој младости, желела „женама да пружи могућност да када се смеју или једу, не морају обавезно и да се онесвесте”.