Храбри млади уметници на Битефу

„Снаго, не пристај да будеш нечија”, како гласи слоган предстојећег 57. Битеф, представиће у нешто измењеном термину, од 3. до 10. октобра, у главном програму девет представа из Немачке, Литваније, Мађарске, Шведске, Грчке, Буркине Фасо, Белгије и Србије. Нови селекторски тим предвођен Никитом Миливојевићем, уметничким директором и коселекторкама Тијаном Грумић и Ксенијом Ђуровић уврстио је у актуелну селекцију и неке од најзанимљивијих младих позоришних уметника који убрзано освајају европске сцене, а баве се и интимним темама, инспирисаним балканским обичајима, турбулентном историјом 20. века и њеним последицама.

Сцена из дела  „Збогом, Линдита” (Фото: Теофилос Тимас)

Марио Бануши, млади глумац и редитељ, пореклом из Албаније, који живи и ради у Атини гостоваће на 57. Битефу са представом „Збогом, Линдита” Народног позоришта Грчке, инспирисаном историјом Балкана и његовим загробним обичајима и праксама. Представа „Збогом, Линдита” на програму је 5. октобра на сцени „Мира Траиловић” Атељеа 212.

Банушијева представа, како примећују селектори фестивала, на суптилан и упечатљив начин доноси дубоко интимну причу о суочавању са губитком вољене особе. Пратећи дешавања у балканском породичном дому, редитељ гради јединствену поетику свог уметничког израза и поставља питање шта значи рећи збогом. Како се живот наставља после смрти оних које волимо?

После серије успешних наступа и критика у Грчкој, Банушијев комад свој међународни живот почиње управо на 57. Битефу, затим га чека европска турнеја. Битеф на тај начин, како истиче његов креативни тим, наставља једну од својих мисија: представљање нових имена у међународном контексту.

Поклоници нових позоришних тенденција биће у прилици да на 57. Битефу, у такмичарском програму погледају и мађарску представу „Распевана младост” у продукцији куће савремене уметности „Трафо” из Будимпеште, са два извођења у Битеф театру: 8. и 9. октобра.

Ауторски тим дела „Распевана младост” који има успешан фестивалски живот, чине Јудит Берец, Бенце Ђерђ Палинкаш и Мате Сигети. У овом случају на занимљив начин преиспитују изградњу националног стадиона „Пушкаш арена” у Мађарској. Овај стадион, посвећен нацији, изграђен је на месту ранијег стадиона који је пак био посвећен народу. На некадашњем улазу у ово здање налазила се скулптура грчког вајара и дисидента Макриса Агамемнона. Названа „Распевана младост”, она је преживела период када су многа уметничка дела, настала у доба социјализма, уклоњена из јавног простора, док стадион посвећен народу није. Оперета „Распевана младост”, чији је либрето састављен од изјава политичара у јавном простору и медијима, баш као и сама скулптура, сведоче о последњих 70 година турбулентне мађарске историје и о томе колико су уметност и музика истовремено биле кључан фактор како промовисања идеологије владајућих структура, тако и побуне младих.