Понедељак, 15.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Франкфуртер алгемајне цајтунг”: да ли ће Индија постати нова Кина?

„Франкфуртер алгемајне цајтунг”:  да ли ће Индија постати нова Кина?
Индијски и кинески премијер: Нарендра Моди и Ли Кећијанг (Фото/ Ројтерс/ АП)

ЊУ ДЕЛХИ – У поређењу са Кином, привреда Индије је и даље мала јер је кинески бруто домаћи производ више од пет пута већи, међутим Индија бележи стабилан економски раст последњих година, док је економски напредак Кине изгубио замах. У будућности се очекује значајан пад економског раста Кине на годишњем нивоу, пише „Франкфуртер алгемајне цајтунг” (ФАЗ). Истовремено, индијска економија је доживела значајну трансформацију и померила се ка стратегији која је оријентисана на извоз. Ове године Индија је постала најмногољуднија држава на свету и, попут Кине, има економске и геополитичке амбиције у том делу света. Млада и растућа популација Индије има потенцијал да подстакне своју економију, док се Кина, насупрот томе, већ бори са старењем и падом броја становника. Међутим, главни проблем индијске економије је чињеница да знатно више људи живи у руралним него у урбаним подручјима. У Индији око 35 одсто становника живи у урбаним подручјима, док у Кини тај проценат износи 62 одсто. „Вишим степеном урбанизације расте и степен развијености једне земље. Када градови постану већи, то је првенствено резултат економског успеха. Они су атрактивни за међународне инвеститоре и имају веćу продуктивност”, пише ФАЗ. Немачки лист истиче да Кина и даље има далеко бољу инфраструктуру од Индије, као и да се највеће контејнерске луке на свету готово искључиво налазе у Кини. „Аеродроми и железничка мрежа су модерни. Са 38.000 километара дугом мрежом за брзе возове, Кина је на првом месту. Градски саобраćај је такође значајно побољшан. Насупрот томе, Индија изгледа скоро сиромашно”, наводи се у тексту. За економске и геополитичке амбиције обе земље кључан је Индијски океан, а Кина је Новим путем свила створила појас око Индије. Пекинг гради луке, путеве и мостове у Мјанмару, Бангладешу, Шри Ланки, Пакистану, па чак и у Африци. Овом стратегијом „бисерне огрлице”, Кина жели да обезбеди свој утицај и да обузда раст Индије. Њу Делхи је, са друге стране, одговорио контрастратегијом - јача односе са земљама које излазе на Индијски океан и, истовремено, јача стратешка партнерства са Монголијом, Вијетнамом, Јапаном, Сингапуром и Индонезијом. Међутим, ФАЗ наводи да би сукоб између две земље могао да настане на Хималајима где не постоји званична граница између Индије и Кине, преноси Танјуг.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Богдан Југовић
Не знам да ли ће Индија постати нова Кина, али сам сигуран да Немачка неће постати нова Америка.
S juga
Hoce, a onda slijedi Afrika. Jeftina radna snaga i nevladavina prava.
Бранислав Станојловић
Ни случајно комунистичка диктатура!
Србокроатиста са IIc групе
Дај, боже!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.