Проблем функционери, а не изборни систем
Сукоби и међусобне оптужбе у појединим општинама у Србији онемогућили су формирање одборничких већина и практично блокирали рад институција и доношење одлука од животног значаја за грађане. Увођење привремених мера једини је "лек" којим Министарство за државну управу и локалну самоуправу покушава да нормализује ситуацију у десет од 161 општине у Србији. Са овим проблемом борио се и претходни министар Зоран Лончар, али је тек недавна туча између одборника Српске радикалне странке и Демократске стране у Руми привукла већу пажњу јавности и указала на сву озбиљност проблема.
До туче одборника локалног парламента дошло је, да подсетимо, приликом покушаја новоизабраних председника Скупштине општине и његовог заменика, (обојица из ДС-а) да уђу у службене просторије општине и преузму те функције.
Према Марковићевим речима, министарство на чијем је челу реаговало је у границама надлежности, а сходно Закону о локалној самоуправи, као орган који врши надзор над радом јединица локалне самоуправе.
Како је рекао, постоје случајеви који не могу бити обухваћени законом, као што је спречавање да службено лице преузме печат или уколико му се не дозволи улазак у службене просторије општине, а што је, према његовој оцени, питање политичке културе и проблем политичких странака.
И директор Програма Цесида Марко Благојевић сматра да је узрок хаотичног стања у локалној самоуправи карактер партија и понашање локалних политичара. Према његовим речима изборни систем тек посредно утиче на колапс локалних самоуправа.
"Пропорционални систем допушта да у локалним парламентима буде више партија, али и за њих су бирачи гласали, нису оне пале ниоткуда. Уосталом, не би биле у парламентима да није имао ко за њих да гласа. Постоји разноликост у политичким оријентацијама бирача па се поставља питање да ли изборни систем треба да убија ту разноликост или да је уважи", објашњава Благојевић.
Он истиче да постоји могућност да се формира такав изборни систем који ће с једне стране да уважи ту разноликост и са друге стране да унапреди рад органа локалне власти.
"То је изборни систем који би био на пола пута између већинског и пропорционалног. И у другим земљама постоје варијације таквог изборног система, али овакав какав намерава да предложи Цесид био би новина. Сматрамо да би партије на њега могле да пристану, а истовремено он би уважио вољу бирача и појачао њихов утицај на оно што се у политици дешава", каже Благојевић.
Министар Марковић решење види у повећању капацитета локалне самоуправе, односно у што равномернијем регионалном развоју који ће омогућити бољи живот свим грађанима Србије ма где живели. Према његовим речима политика на локалном нивоу не би смела да буде доминантна.
"Хајде да гледамо добре вести о успесима локалних самоуправа а не да гледамо како се одборници бију и једни другима отимају општински печат", поручио је Марковић на јучерашњем скупу "Равномерни регионални економски и социјални развој у Србији", који су организовали Центар за демократију и регионална Привредна комора Ужице.
Привремене мере уведене су у десет општина: Зрењанину, Смедереву, Ужицу, Бабушници, Ваљеву, Лесковцу, Богатићу, Кули, Великом Градишту и Смедеревској Паланци. У пет случајева које је истраживала "Политика", разлог због којег су привремене мере уведене је идентичан, а то је неспособност странака које су освојиле већину гласова на локалним изборима да формирају владајућу коалицију, односно да ту власт одрже најчешће због претрчавања одборника из једне у другу странку.
Иако се у свим општинама залажу за укидање привремених мера и одржавање локалних избора на којима ће бити изабрана нова власт, парадокс је што привремени органи, које именује Влада Србије, и то по правилу у складу с изборним резултатима, функционишу једнако добро – изузев у једном случају – као и општине на чијем челу се налазе власти које су грађани изабрали на непосредним изборима. Како је иронично објашњено, више "нема много беспотребних расправа".Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


