Драгуљ из Немањине

Шешељева неман је све време претила у празно, стварајући лажно уверење да су најбучнији и најпростији – најјачи. А они – избушени ко швајцарски сир, пуцају по свим шавовима. Онда нас је постидео Борис Тадић, правдајући се како се не радује њиховим невољама. Што је разумљиво, јер је преобрадован борбом против корупције у демократским редовима, коју је сам најавио, а коју остали нестрпљиво чекају. Годинама.

А док се пребукирани Вучић борио са Поп-Лазићком која му није „мајка”, Томом који му је „политички отац”, Шешељем који му је „кум”, док се ломио у дилеми ко му је „политички теча” – Вјерица Радета или Наташа Јовановић и да ли му је Драган Тодоровић „политичка баба или деда” – десило се нешто сасвим неочекивано. Бануо нам је Светски дан демократије, у коме нас је председник Тадић упозорио да су популизам и демагогија непријатељи демократије.

Влада Србије је, тим поводом, хитро реаговала. Пружила је доказе да је председник у праву. Издали су саопштење. Најглупље у историји владе. Такву количину маштовите параноје нико никада није исказао. Сада, кад су радикали једино сами себи непријатељи, неко мора бити и непријатељ демократије – како би председник био у праву. За то се, несебично, потурила влада, која је изразила очајање што се књига „Драгуљ Медине” поново нашла у продаји – „зарад комерцијалних интереса”. Саопштење владе делује као да су над њим, лично, у трансу и загрљене, бајале Радета, Јовановићева и Поп-Лазићка.

Влада каже: „Издавање ове књиге, с обзиром на сложену и осетљиву политичку ситуацију у свету, није у интересу борбе за очување територијалног интегритета и суверенитета Србије.” Авај! Тако смо дискретно упозорени да је издавач крив за отцепљење Косова и да је одговоран за сва будућа признања истог.

Али, влада одмах мора прстом упрети и у другу, издајничку књигу, која нас је завадила са Холандијом – јер нас је истог дана та држава спречила да уживамо у благодетима трговинског споразума са Европском унијом. Сигурно је неко уметничко дело и за ту гнусоту криво. Да ли владине европске перјанице већ потпаљују ломачу?

Остаје нејасно којим се то механизмима Шешељево вуду-деловање из Хага разлило на чланове владе. Као што је некада Шешељ прекидао представе оцењујући их непатриотским, сада влада анатемише књиге оцењујући их опасним по територијални интегритет и суверенитет Србије. Непријатеља никад доста...

Али, то није све. Влада је јавно зажалила што у Србији делује Устав: „Влада Србије не може да се меша у независну издавачку делатност, јер су слобода говора и изношење ставова загарантовани Уставом Србије...”Ту се саопштење натопило сузама немоћи...

Истовремено, брижна, а демократска влада, није се ниједном речју огласила у вези са, тог дана упућеним, позивом на убиство Ненада Чанка. Можда сматрају да то није страшно, јер не нарушава суверенитет и територијални интегритет Србије, него само телесни интегритет господина Чанка, што нашој влади, „с обзиром на сложену и осетљиву политичку ситуацију у свету”,вероватно и није тако битно – будући да о томе нису ни реч прозборили.

Битно је само да ће Вук Јеремић имати алиби за Косово: ,,Нисам ја крив – крив је 'Драгуљ Медине.'” Прекомпоноване патриоте у хору кличу: „Да није издат 'Драгуљ Медине' – не би било издато ни Косово.” Неки се питају: „Када ће издавање књига престати да се назива издајом?”