Савршени палићки дани

Суботица – Врели су дани, а освежења нема нигде – врело је ноћу на Летњој позорници у палићкој шуми, а још је топлије у подне на Великој тераси поред језера где се одржавају свакодневне прес-конференције, али то не утиче на расположење ни публике ни гостију. Ноћу је попуњено гледалиште филмског амфитеатара, а преко дана веома динамично на сусретима новинара са гостима фестивала.

Фестивал европског филма на Палићу, тридесети по реду, управо је на половини свог програма, а на филмско платно пристижу све познатија имена кинематографије.

У понедељак увече приказан је у оквиру главног програма, али ван конкуренције филм Вима Вендерса „Савршени дани”. Филм је уврштен у програм ван конкуренције јер је читава продукција и глумачка екипа била из Јапана, али управо како је и најављено, био је савршени филм, након савршеног фестивалског дана. Топла, интимна прича о једном човеку, скромних животних прохтева који живи свој мирни, свакодневни живот, да би се кроз сусрете са његовим колегама, пријатељима, родбином откривала вишеслојна, осетљива личност.

Други филм вечери је „Црвено небо” Кристијана Пецолда, који је пре две године добио Награду „Александар Лифка”. Филм који је на Берлинару ове године добио „Сребрног медведа”, прича је о четворо младих људи у кући на обали Балтичког мора, у различитим емотивним релацијама, што ствара њихову међусобну тензију, док око њих бесни шумски пожар, као незаустављива сила природе. Пратећи филм, на фестивал на Палић је стигао млади протагониста овог остварења Лангстон Уибел. Испричао је да га је Пецолд видео у Нетфликсовој серији. Рад на филму дао му је једну потпуно другу димензију времена, могућност разговора о улози, али је добра припрема била очекивана код редитеља који не воли да понавља снимање сцена. Уибел је открио да је тренутно ангажован у „Вокстеатру” у Бечу где глуми у „Сну летње ноћи”.

У такмичарском делу програма „Паралеле и судари” у биоскопу „Абазија” приказан је чешки филм „Свакодневни пропусти”. Клара Власалкова написала је сценарио за овај филм на основу приче коју је видела у „Њујоркеру”: о судбини механичких паса играчака за које је јапански произвођач престао да прави резервне делове, те су власници морали да их „сахрањују”. Између научне фантастике, дистопије и интимне приче о животу трију жена, филм се бави, како је Власалкова објаснила, у ствари актуелним проблемима.

„Нисам сигурна да ово спада у жанр ес-еф филмова, али јесам позајмила неке елементе. Пријем филма је био изненађујуће добар, неки су рекли да је то феминистичка дистопија. Неким људима је тако лакше него да кажу да су то наши проблеми, а када се стави таква етикета, онда су људи мирнији јер не морају са тим да се баве”, рекла је Власалкова.

Асоцијација филмских фестивала Србије доделила је награду домаћем филму „Да ли сте видели ову жену” редитеља и сценариста Душана Зорића и Матије Глушчевића, који су заједно са продуценткињом Чарном Вучинић стигли на фестивал. „Начинили смо филм о свима који нису имали храбрости и слободе да трагају за собом, да би на крају били принуђени то да ураде”, кажу аутори филма који је постигао велики успех код домаће публике.

Публика је имала прилике да види и филм „Преекспонирано” Елеоноре Венинове, који је рађен у копродукцији са Србијом, а за који је редитељка десет година развијала и мењала сценарио. На програму такмичарске селекције био је и филм „Сенека: о стварању земљотреса” Роберта Шветкеа.

Синоћ је на програму било остварење Маргарет вон Трота „Ингеборг Бахман – путовање у пустињу”. У првим фестивалским најавама очекиван је и њен долазак, али неколико дана пред почетак фестивала Вон Трота је отказала посету Палићу због болести. Такође, синоћ је публика имала прилику да види и филм „Нула калорија” Џесике Хауснер, а наредних дана очекује се долазак Андреаса Дрезена, којем ће на сцени Летње позорници бити уручена награда „Александар Лифка” за изузетан допринос европској кинематографији.

Поводом тридесетог рођендана фестивала, сваке вечери пред пројекцију филма у такмичарској селекцији директор фестивала Радослав Зеленовић уручи скулптуре малих палићких торњева новинарима, сарадницима фестивала из различитих области без којих овај фестивал не би успешно функционисао три деценије.