Субота, 20.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Плућа града пуна отрова

Плућа града пуна отрова
Црни облак над Никшићем из Жељезариних погона (Фото Р. Вукићевић)

Никшић – Веће Основног суда у Никшићу, којем председава судија Васиљка Мијатовић, расправљаће данас по тужби седам породица из насеља Рубежа смештеног поред никшићке Жељезаре које заступа адвокат Милан Војиновић. Огорчени мештани су након вишегодишњих обраћања надлежнима у Црној Гори решили да туже државу и општину Никшић. Они ће преко суда покушати да докажу да је њихов живот и чланова њихових породица угрожен због огромних количина прашине, дима и разних гасова неподношљивог мириса који стижу из Жељезаре. Због њих често оболевају од бронхитиса и астме.

Грађени су, како тврде, изложени токсичним материјама јер Жељезара нема одговарајуће филтере за пречишћавање дима који током производње излази из фабрике, а уз то, изливају се и отпадне воде у корито реке Бистрице. Угрожена је њихова имовина, пољопривредни засади, воће, поврће…

– Сигурно је да су подносиоци тужбе Веселин Ковачевић и Мрвошевићи Илија, Никола, Радислав, Милисав, Вељко и Бранко у праву, о чему сведоче и стручни налази ЈУ Центар за екотоксиколошка испитивања Црне Горе. У стручном налазу о извршеном испитивању утицаја рада Жељезаре Никшић на квалитет ваздуха и околине, који је потписала Ана Мишуровић, директор овог центра, још пре четири године, каже се да је утицај рада Жељезаре на насеља у околини евидентан. Нађене су екстремно високе концентрације канцерогених материја полицкличних, ароматичних угљоводоника (ПАХ) и високе концентрације укупних лебдећих честица полихлорованих бифенила (ПЦБ-с).

Коментаришући добијене резултате након истраживања у периоду од 7. до 13. октобра 2004, Мишуровићева закључује да токсиколошки ефекти по здравље околног становништва могу бити озбиљни, јер су ПАХ директно канцерогени, а има их у веома високим концентрацијама. ПЦБ-с су, међутим, потенцијално канцерогени са могућим мутагеним ефектом који при свом термалном распаду стварају диоксине и фуране који су такође директно канцерогени, а обе врсте токсината имају изражена биокумулативна својства.

– Због тога је неопходно хитно спречити даље загађивање животне средине и угрожавање становништва – наводи се у извештају првог човека Центра екотоксиколошког завода Црне Горе.

Подсећамо, инспектор Весна Зарубица је још у јесен 2004, када је Жељезара била у власништву руске компаније „Мидленд”, донела решење о затварању погона Челичане. Фабрика није радила три дана. Да Жељезара загађује Никшић потврдио је тада и министар за заштиту животне средине Боро Вучинић. Руси су обећали да ће уградити филтере и пречистаче за ваздух, да би средином новембра 2004. изненада напустили Жељезару, а обећање нису испунили.

Пре годину дана обављена су и екотоксиколошка испитивања земљишта на локацијама Горњег поља, места Вир, Гвозденица и Рубежа. У извештају Данијеле Шуковић, токсиколошког хемичара, наведено је да земљиште са тих локација, према резултатима физичко-хемијске анализе, не одговара условима правилника о дозвољеним количинама опасних и штетних материја у земљишту због повећаног садржаја органских једињења и флуорида.

Осим ових налаза, судском већу ће бити предочен и најновији налаз, од 8. септембра ове године, проф. др Радослава Кастратовића, који каже да се у случају Рубежа не може говорити о толико прокламованој еко-средини.

– Чврсто стојим иза становишта да подносиоци тужбеног захтева не могу квалитетно, а са сигурношћу се може рећи ни безбедно (када је у питању здравље), живети под овим условима. На основу испитивања која су вршена код њихових кућа и земљишта, може се утврдити да нису угрожени само житељи Рубежа, него и читав Никшић – наводи др Кастратовић.

– Верујем да ће на основу налаза Екотоксиколошког завода из Подгорице и вештака хемијске струке, професора Кастратовића, веће Основног суда у Никшићу одлучити да тужени надокнаде штету породицама које су најугроженије у близини Жељезаре – каже адвокат Војиновић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.