Кад се плућа боре за сваки удах

У Србији сваке године расте број оболелих од хроничне опструктивне болести плућа (ХОБП). Пулмолог са Института за плућне болести и туберкулозу КЦС др Весна Бошњак-Петровић, председница Удружења за ХОБП и астму, каже како се у Србији процењује да од ХОБП болује од осам до 10 одсто становника старијих од 40 година, а међу њима је све више жена.

– Ова болест је у свету означена као четврти фактор умирања и један од најчешћих узрока тешке инвалидности. Обољење је само на први поглед безазлено, јер почиње кашљем код пушача, али се постепено погоршава, човек отежано дише, замара се брже од људи истих година… На крају ови болесници више не могу да обављају ни основне животне активности попут личне хигијене и исхране – објаснила је за „Политику” докторка Бошњак-Петровић.

Највећи проблем је што се код већине оболелих дијагноза поставља са закашњењем, када је плућна функција оштећена, јер пушачи, који чине убедљиво највећи број оболелих, погрешно сматрају да је кашаљ нешто што „нормално” иде уз пушење. Наша саговорница каже како се уобичајено догађа да пушачи често тегобе типичне за ХОБП – кашаљ, отежано дисање, замор и повећан настанак испљувка – приписују пушењу, а не размишљају да је недостатак ваздуха, губитак кондиције знак озбиљне болести. Важно је урадити спирометрију и све остале прегледе. Ова болест је, према речима др Бошњак-Петровић, прогресивна, дакле, стално се погоршава.

Према последњим проценама Светске здравствене организације, у свету има 210 милиона људи који болују од ове болести, а у 2005. години од ХОБП је умрло више од три милиона људи, што представља пет процената свих смртних случајева у свету. Услед тога последњих неколико година најјаче фармацеутске куће улажу велики истраживачки потенцијал и новац у истраживање ефикасности нових лекова, који могу да успоре ток ове тешке болести. Нова нада за оболеле стиже у најави да би за десетак дана требало да буду објављени први резултати студије UPLIFT, коју су спонзорисале познате фармацеутске компаније Берингер Ингелхајм и Фајзер. Лек генеричког назива тиотропијум, који успорава ток ХОБП, истражен је у студији која је трајала четири године, у 37 земаља, а обухватила је 5.993 оболела од ХОБП.

Овај лек, како нам потврђује докторка Бошњак, већ користе пацијенти у Србији, јер уз њега лакше дишу и узима се једном дневно, има продужено дејство до 24 часа. Припада групи бронходилататора и антихолинергика, који пре свега шире бронхије и отклањају сметње „заробљеног ваздуха”, али га пацијенти за сада добијају само уз плаћање 50 одсто партиципације, као и остале лекове из ове групе. Месечна терапија тиотропијумом кошта 1.500 динара. Нажалост, како је ХОБП болест сиромашнијих особа, многима је то ипак скупо.

– Иако имају тешко оштећење функције плућа, квалитет живота ових пацијената може да се поправи уз обавезни прекид пушења и одговарајуће лекове који олакшавају тегобе. Врло је значајна физикална терапија, која подразумева да пацијент научи вежбе дисања и јача мишиће дисајних органа, да шета… Ова болест има и системско дејство: губитак мишића, кардиоваскуларне сметње, остеопороза, честе депресије, па је потребан мултидисциплинаран приступ – каже на крају докторка Бошњак-Петровић.