Шаренило приноса у јужном Банату

Панчево – На пољима јужног Баната пали су последњи откоси пшенице, Најважнији посао за овдашње ратаре, започет је у условима нестабилног времена, а род се разликују од њиве до њиве и крећу од 4,5 до чак 8,5 тона по хектару.

– На територији четири општина Панчево, Алибунар, Ковачица и Опово, под озимом пшеницом било је засејано 28500 хектара, а принос се упросечио на 6,5 и 6,8 тона, Озими јечам на 3.500 хектара дао је просечан принос од 6.4 тона, док се просек код уљане репице овршене на 8000 хектара, креће око четири тоне по хектару. У Саветодавној служби Научно-истраживачког института „Тамиш” Панчево, скрећу пажњу да је ова година била веома специфична за развој пољопривредних усева и да од примењене заштите зависила и висина приноса.

Јесен 2022. године за пшеницу и јечам почела је сушним октобром без падавина и нападом цикада, преносилаца вируса патуљастог јечма и пшенице, током новембра на тек изниклим усевима. Разлог појаве цикада, према речима дипл. инж. Богдана Гаралејића, стручног сарадника за стрна жита Института „Тамиш” Панчево су самоникле пшенице и јечам на пожњевеним површинама. После обилних падавина од 200 до 250 литара по метру квадратном, током августа и септембра, овај инсект се умножио и прешао на изникле усеве. Реакција саветодаваца заштите биља, са једне, и прогнозно-извештајне службе заштите биља, са друге стране, покренула је произвођаче да своје усеве заштите, а штете су забележене на појединим мањим деловима парцела, где је принос изостао.

„Топла јесен, умерено влажна и топли почетак зиме допринели су сталном развоју јечма и пшенице. Хладан период у фебруару зауставио је бујност и вегетацију вратио у нормалне токове. Велики проблем представљало је пролеће са обилним падавинама што је отежало заштиту стрнина од болести све до самог класања и у класању. Мањак стрпљења и журба, код неких изостанак третмана против болести, довео је до појаве жуте рђе и губитка листа заставичара, касније до заразе фузариумом што је код истих домаћина смањило принос за 20 до 30 процената”, напомиње за „Политику”  Богдан Гаралејић из Института „Тамиш” Панчево и додаје, да је већина произвођача задовољна приносима, с обзором на то у каквим је временским условима производња прошла, и да су најскупље у региону куповали минерална ђубрива.

Жетва озимих стрних жита у јужном Банату је трајала више од три недеље, почела је скидање јечма, затим уљане репице и на крају пшенице. За сада, род су прихватили складиштари, који су успели да испразне силосе, а прогнозе су, да ће у периоду од наредна три месеца имати места да га чувају. Ипак, упозоравају, да већ с јесени могу да настану проблеми, јер пшеница мора бити склоњена до друге половине септембра, како би се направило места за нови род кукуруза.