Предлог Србије на главној сцени УН

Од нашег сталног дописника
Њујорк, 18.септембра – Дипломатија Србије добро је стартовала на почетку 63. заседања Генералне скупштине УН, али је пред њом још неколико етапа до остварења постављеног циља– добијања саветодавног мишљења Међународног суда правде о једнострано проглашеној независности Косова и Метохије. „Вишефазност” процеса имају у виду, како се чује у палати на Ист Риверу, сви актери– и Београд и они који га подржавају и они којима се његова акција не свиђа.

Шта следи и којим редом, питање је које занима не само ширу него и стручну јавност, бар у појединим детаљима. Дипломатски мозаик остаје деликатан. Покушавамо да га скицирамо поједностављено, колико је то могућно.

Генерални комитет је јуче, да подсетимо, специфичним консензусом усвојио да предлог Србије, за добијање мишљења Међународног суда правде о поступку њене јужне покрајине, буде увршћен у дневни ред годишњег рада Генералне скупштине која о томе треба сутра да се изјасни. По правилу, кажу познаваоци, у оваквим случајевима пленум усваја препоруку комитета.

Али, могућни су изузеци– да неко оспори став комитета па да се поведе дебата. Претпоставке ипак иду у правцу– потврде правила. Хипотезе се заснивају поготову на околности да су се најјачи опоненти српској иницијативи, САД и Британија, придружили комитетском консензусу за укључивање београдског предлога у дневни ред пленума.

Уследила би нова процедурална фаза. Председник Генералне скупштине би заједно са својим 21 потпредседником одлучивао када да на дневни ред стави разматрање резолуције, за коју би Србија направила нацрт. Изјашњавање о њеном нацрту могло би да буде, процењује се, прилично полемично. Назире се, наиме, да би Вашингтон и Лондон могли да оспоре његов садржај. Британски амбасадор у УН Џон Сојерс је то наговестио у интервјуу за Би-Би-Си, када је, уз остало, рекао „мислимо да би, ако нешто (Срби) желе да изнесу пред Међународни суд, могли још једном да размотре предлог који састављају. Ту су могућне неке измене”…

Српска страна, како се чује, не види разлог ни за какве измене. Свој предлог сматра и неконфронтирајућим и елементарним: да се од суда добије мишљење о томе да ли је приштинска прокламација независности у складу с међународним правом.

Резолуција се, ако је усвоји Генерална скупштина, затим упућује Међународном суду правде. Његово разматрање би могло да потраје…

У интервјуима за Би-Би-Си, и Јеремић и Сојерс су, како се наводи, изразили уверење да је право на њиховој (међусобно супротстављеној) страни. Мишљење суда, које није обавезујуће али има моралну снагу, помогло би, бар правном, разјашњавању.

Србији је стало до тога да њен предлог што пре размотри Генерална скупштина. У том смислу је председнику асамблеје Мигелу д’Еското Брокману јуче изразила жељу да та тачка буде на дневном реду заседања одмах по завршетку генералне дебате, почетком октобра.

Темпо је важан, сматра се, зато што би одуговлачење отворило простор за још већа лобирања, па и притиске на неопредељене– да се прикључе захтевима за измене у српском нацрту. Није, наравно, ни све у темпу: опстају дубоке поделе око Косова и Метохије, на присталице поштовања територијалног интегритета Србије, оне који подржавају независност покрајине, као и оне који још одмеравају (према сопственим интересима и ширим околностима) како да се поставе према том случају.

Дипломатија Србије наставља једну од својих најопсежнијих и најмобилнијих акција, с великим бројем посета страним државама и у контактима с представницима њихових мисија при УН. Јучерашњим успехом у Генералном комитету отворила је себи пут ка новим дометима у настојањима да, правним путем, смањи истрајно велика искушења око Космета.

Седница комитета је јуче одржана иза затворених врата, али су, према доступним изворима, на њој испољена извесна померања у „косовском случају”. Сам начин на који се дошло до исхода– усвајања предлога Србије за увршћивање њене иницијативе у дневни ред пленума– био је, чује се, прилично оригиналан.

После неколико говорника који су дали подршку Београду, сумње у оправданост његове иницијативе изразили су представници Британије и САД, али уз напомену да се неће супротставити „растућем консензусу”. Председавајући Мигел д’Еското Брокман (Никарагва) потом је дао реч делегацији Србије, коју је предводио министар спољних послова Вук Јеремић, која је предложила да се „наша иницијатива усвоји консензусом, пошто јој се нико не противи”. Д’Еското је погледао по сали и, како није било супротних реаговања, уз ударац службеним чекићем о сто озваничио специфично постигнути консензус.

Следе остале, наведене, етапе борбе за добијање мишљења Међународног суда правде о Космету. Од сутра па надаље, при чему се појачавају и активности Београда на најширој интернационалној сцени, каква је Генерална скупштина УН. Председник Србије Борис Тадић поднеће јој излагање, већ првог дана, у уторак – њене генералне дебате која окупља велики број шефова држава или влада…

М. Пантелић