Тужиоци се баве и Додиком и Шмитом

Од нашег сталног дописника

Бањалука – У минулих неколико седмица два необична случаја привукла су велику пажњу јавности у Босни и Херцеговини. С једне стране, тужиоци у Сарајеву интересују се за поступке руководства Републике Српске, а посебно председника Милорада Додика, због кршења одлука супервизора и одбацивања одлука високог представника и Уставног суда БиХ. Пребацују му да тиме поткопава уставни поредак БиХ. 

С друге стране, из Окружног тужилаштва у Бањалуци у понедељак су потврдили да су формирали предмет против (не)именованог супервизора Кристијана Шмита, након пријаве коју је против њега поднео Додик, који је немачком дипломати у грехе ставио „лажно представљање”.    

Додик је јуче рекао да ће Српска учинити све да сачува своју аутономију и уставну позицију коју има у Уставу БиХ, али да ће „имати свој пут уколико буде развлашћивана”. Он је новинарима рекао да странци имају лоше намере и да Српска не жели да ћути на покушај да јој се одузме имовина.

Додик подсећа да Српска жели разговор унутар БиХ да би се направио договор који не може да подразумева да Српска остане без имовине, истакавши да у РС нико није авантуриста, иако је познато да српски народ жели да живи самостално, те да на Западу због тога говоре о сецесији, о чему се не може наћи ниједна чињеница. „Али чињенице постоје кад је реч о томе да Шмит није именован у СБ УН”, констатовао је он.  

Иако новија дешавања произлазе из дубљих и системских проблема, који се углавном односе на расподелу државне имовине и довели су до снажног процеса хомогенизације у оба ентитета, саму ситуацију која је преокупирала тужиоце неки виде и као помало комичну. Такав утисак употпуњује и то што је састанак политичких лидера, који је договорен уз посредство Европске уније и представљен као покушај договора за смиривање кризе, а који је требало да буде одржан у понедељак – отказан.        

Директор Цивилне заштите Републике Српске Милан Новитовић изјавио је да неће бити пријатно за било ког тужиоца да дође на територију Српске након одлуке Скупштине РС да неће поштовати одлуке Уставног суда БиХ. 

„Није да неком претим, али ће то бити лични осећај свакога, посебно након ове одлуке Скупштине РС”, казао је он за ТВ Н1 и истакао да не зна „шта ће ико моћи да уради, осим институција РС на територији Републике Српске”.

Сарајевски адвокати су коментарисали процес који се води против Шмита. Они углавном заступају став да је Шмит легалан представник међународне заједнице, јер „његову улогу акцептирају највеће силе света”, па су „пријаве против њега неосноване”. Сумњају у то да ће тужиоци након предистражних радњи покренути истрагу јер је Шмита именовао Управни одбор Савета за спровођење мира (ПИК) у БиХ, па ту, сматрају бошњачки правници, „нема говора о кривичном делу”.  

Дејтонски мировни споразум, који је потписан пре готово три деценије, прецизно је разграничио надлежности и утврдио најситније детаље, као што су власништво чак и над коритима река дуж међуентитетске границе. Међутим, у пракси се често слободно тумачење споразума манифестује кроз апсурдне ситуације. Док углавном стају у одбрану Шмита, сарајевски медији акценат стављају на спорост Тужилаштва БиХ да процесуира Додика. Кад узмемо у обзир бројне случајеве кршења закона који нису процесуирани у Тужилаштву БиХ, поготово кад је реч о негирању геноцида, величању ратних злочинаца, ширењу мржње и нападу на уставни поредак, јавност се с правом плаши да ће и овај предмет однети време, пише сарајевски портал „Кликс”.