Очај у кикиндској ливници

Кикинда – За свега неколико недеља у ливници „Ле Белијер Кикинда”, која запошљава око 600 радника, отказ је добило двадесетак запослених. Незванично, овај број је далеко већи, а списак оних које чека иста судбина подужи. Отказа нису поштеђени ни шефови, ни пословође, а по мишљењу новог директора Дидијеа Моншане сваки од њих је, због несавесног обављања посла, то и „заслужио”.

– Неки од њих нису редовно долазили на посао, а пошто имамо континуиран процес производње изостанци са посла нам стварају велике проблеме. Пре неколико дана је из треће смене изостало шест људи који се претходно нису јавили својим шефовима. Шта ја да радим у десет сати увече са мањком запослених? – каже за „Политику” директор ЛБ групе за источну Европу Дидије Моншана наглашавајући да су откази били неминовни и у складу са законом.

Бивши радници ливнице пак кажу да правих разлога за отпуштања није било. Ситуација у фабрици је напета, а стање је кажу овакво од пре два месеца када је на чело фирме дошао управо Дидије Моншана.

– Отказ сам добио док сам био на боловању. Зар је то у складу са законом? У фабрици сам скоро пет година од када су је Французи купили. Почео сам као ливац, онда су ме унапредили у бравара, па у пословођу. Мој труд и рад су више пута похвалили и сад одједном нисам довољно добар! Пре седам месеци лекари су открили да имам срчано обољење. Вероватно да фирми више такав нисам потребан... Не знам шта да радим. Очајан сам – каже за „Политику” Горан Поморишац (30).

Ненадан прекид радног односа задесио је и самохраног оца двоје деце Тибора Новака (35). Он се шокирао када је у предотказном документу прочитао да има „незадовољавајући однос према раду, не прати процедуре рада, не поштује прописану технологију рада...”.

– Шта то заправо значи нико од шефова није хтео да ми објасни. Добио сам рок од пет дана да се „поправим”. Пошто по њиховом мишљењу то нисам учинио, уследио је отказ. Имам сведоке који ће потврдити да сам био вредан радник. Знам да сам отказ добио јер сам користио боловање. Био са приморан, дете ми је било болесно –прича Новак.

Запослени тврде да раде под великим притиском и у тешким условима. Посебно драматична ситуација је у ливачком погону где лети температура достиже и 70 степени! Људи тада падају у несвест, али, како кажу, никог није брига:

– Ми смо им потрошна роба. Радимо и викендом и прековремено. Повреде на раду се прећуткују. Ако се буниш, „летиш” из фабрике. Прете ти и застрашују. Некима су нудили новац да сами дају отказ. Нема вајде ни од обраћања инспекцијама. Многи не могу ни психички ни физички да поднесу стање у погонима. Остају само они који морају. Надлежни знају шта се овде дешава, али нико ништа не предузима – рекли су нам запослени који су желели да остану анонимни јер се, како кажу, плаше шиканирања.

Са тренутном ситуацијом у „Ле Белијеру” упозната је и шефица Одсека инспекције рада у Севернобанатском управном округу при Инспекторату за рад Љубица Оторан-Анић. Она каже да се неколико људи распитивало код ње о својим правима, али да жалби није било, због чега њена служба још не може ништа да предузме:

– У моменту када буду поднели жалбе, ми ћемо изаћи на лице места и утврдићемо конкретне чињенице и стање – каже нам инспекторка.

Новоотпуштени ће затражити правду на суду и тужиће челнике фабрике. Група њих чак планира заједно да наступи, јер сматрају да појединачно немају шансу против моћне међународне компаније.