Шпанија: Излазност на парламентарним изборима до 14 часова 40,48 одсто

Излазност бирача на парламентарним изборима који се данас одржавају у Шпанији у 14.00 часова износи 40,48 процената, јавља шпански лист „Паис” позивајући се на податке са 97 одсто бирачких места.

Овај проценат је за 2,56 поена већи него 2019. године, без узимања у обзир гласова који су послати путем поште, чији је број ове године рекордно висок и износи 2,47 милиона бирача, наводи лист.

У Шпанији ће 37,4 милиона грађана са правом гласа данас одлучити да ли ће на власти остати садашњи премијер Педро Санчез, лидер Шпанске социјалистичке радничке партије (ПСОЕ) или ће кормило државе преузети конзервативна опозициона Народна партија (ПП) Алберта Нуњеза Феиха.

Бирачка места биће отворена до 20 часова.

Према последњим истраживањима јавног мњења, ПП ће победити, али неће успети да обезбеди апсолутну вец́ину у парламенту, преносе светски медији.

Да би формирао владу, Феиху ће бити потребна подршка крајње десничарске партије Вокс, чији је лидер Сантјаго Абаскал.

Ако је Вокс потенцијални савезник Феиха, онда би за социјалисте то био савез са „Уједини се” (Сумар) министарке рада Јоланде Диаз, који чини 15 левичарских група.

Последње анкете јавног мњења објављене у Шпанији показују да ПП има 33 до 36 одсто гласова, а социјалисти испод 29 процената.

Вокс и Сумар готово да су изједначени на 12,5-13,5 процената.

Шпанци бирају посланике за доњи дом парламента који има 350 места, као и 208 од 265 сенатора у горњем дому парламента.

За доњи дом парламента гласачи бирају странку, а не конкретног кандидата, док у горњем дому могу изабрати највише три регионална сенатора. Прогнозе на основу излазних анкета биће објављене неколико минута након затварања бирачких места, али готово дефинитиван резултат биће познат до поноћи.

Према шпанском закону, дозвољено је највише три недеље да се формално конституише парламент. Владајући монарх, краљ Фелипе ВИ онда почиње да се састаје са партијским лидерима, који предлажу кандидата за премијера.

Током првог парламентарног гласања за формирање владе потребна је апсолутна већина, а ако не буде испуњена, током другог гласања, које се одржава највише 48 сати касније, довољна је проста већина.

Нови избори се расписују ако после највише два месеца након првог парламентарног гласања ниједан кандидат не успе да добије подршку парламентарне већине.