Европа без довољно антибиотика и сирупа за децу

Потребни су заједнички напори како бисмо осигурали да лекови буду доступни здравственим системима ЕУ и пацијентима када год да су им потребни и без обзира на то где живе у Европи, изјавила је недаввно европска комесарка за здравље стела Киријакидес. Њене речи погађају суштину проблема, али – исувише доцкан. Да су комесарка и њене колеге претходних година радили на решавању овог проблема, лекови би били доступни пацијентима када су им потребни, без обзира на то где живе. Уместо тога, Европа је често без антибиотика, медикамената који садрже парацетамол или ибупрофен, пилула које лече стање нервног система и кардиоваскуларних компликација, а недостају и сирупи за децу, против кашља и болова.

Статистика показује да последње две деценије несташица лекова расте попут температуре детета којем је недоступан парацетамолНакон минуле зиме, четвртина апотека у 29 европских земаља пријавила је недостатак више од 600 лекова. Готово 20 одсто је пријавило да немају од 200 до 300 лекова. Овај тренд се наставља. Белгијске власти су огласиле да је дефицитарно готово 300 лекова. У Аустрији тренутно није доступно чак око 600 различитих медикамената. Литванци пак путују широм земље да би прибавили потребне рецепте за лекове против високог крвног притиска и дијабетеса.

На ваневропским подручјима стање је још горе – у Вијетнаму на пример мањка важан лек који се користи при операцији срца, а афричке земље хронично пате од недостатка медикамената.

Центар за истраживање инфективних болести у Минесоти истиче да недостаје бар четири милиона доза вакцина против ротавируса, узрочника дијареје код деце, што доводи до дехидрације и хоспитализације. У Индији, где је стопа инфекције ХИВ вирусом висока, проблем је набавити лек који је иначе прескуп. Они који не могу да га приуште добијали су овај лек у државним центрима, које је сада опустошила несташица.

Зашто није учињено готово ништа да би се смањио очекивани јаз између понуде и потражње на фармацеутском тржишту? Сваљивањем кривице на рат у Украјини и енергетску кризу прикривани су дубљи, структурални узроци проблема, попут глобализоване производње, стратегије одређивања цена, фиксне квоте, паралелног извоза или напросто комерцијалне несташице – повлачења производа из држава где су јефтинији.

Фраза „лек тренутно није доступан” неретко се може чути у апотекама широм света, али нико не говори о леку који ће отклонити узроке несташица. Да су потребни заједнички напори за превазилажење проблема, као што рече европска комесарка, свима је јасно, али је питање шта то конкретно значи. Рецимо, шта радити са земаљама које коче извоз како би заштитиле домаће тржиште. Управо је комесарка Киријакидес писала грчком министру здравља како би га замолила да узме у обзир ефекте забране за треће земље. Наиме, грчки регулатор је претходно проширио листу лекова чија је продаја другим земљама, позната као паралелна трговина, забрањена. Белгија је у јануару објавила уредбу којом је властима дозвољено да зауставе извоз у случају кризе. Дакле, националне мере неретко су испред интереса да се помогне пацијентима у другим државама. Такође, све већа монополизација на тржишту лекова доводи до тога да када закажу фармацеутске фирме нема других који могу да наставе производњу. Многи лекови производе се у Азији због нижих трошкова, па глобализација ствара велики међународни проблем са сировинама и потешкоће у транспорту, углавном из Кине и Индије. Зато струка сматра да ЕУ треба да обезбеди аутономију у производњи за бројне критичне састојке који зависе од Кине и Индије – што се не може десити преко ноћи.

Будућност зависи од реформе фармације – од тога колико ће брзо бити спроведена, зависи функционисање здравственог система и здравље пацијената. У априлу је представљен предлог „фармацеутског пакета” који уводи три нова момента – листе критичних лекова ЕУ, веће одговорности индустрије и улоге Европске агенције за лекове (ЕМА), која је добила проширена овлашћења да надгледа несташицу. Ако постоји листа критичних лекова на нивоу ЕУ, онда је могуће заједнички проверити проблеме у производњи и ланцу снабдевања. Списак лекова који се сматрају неопходним за здравствене системе на нивоу уније требало би да буду представљени до краја године. Од фармацеутских компанија које продају лекове очекиваће се да имају планове за превенцију несташице као и да потенцијалне кризе најаве много раније.

Унапређењем законодавства Европа би требало да буде спремнија да се ухвати укоштац са здравственим претњама. Многи верују да ће се ситуација поменутом реформом поправити, али није ни мали број песимиста, који се с правом питају: кога ће сутра произвођачи прво снабдети, Француску или неку државу у Африци која има хитну потребу за леком. И како ће се формирати редослед оних који чекају дефицитарне препарате?

Замене и цене

Постоји немали број стручњака који тврде да се побољшања могу начинити и без дубоких реформи и драстичних промена. Они предлажу фокусирање на групе за замену лекова. Наиме, несташице су релевантне само када за одређени производ не постоји алтернативни, што значи да би државни регулаторни органи можда требало да измене уредбе о политици замене. Стручне анализе кажу да цена лека примарно утиче на актуелни проблем на тржишту медикамената, као и да су комерцијални мотиви – повлачење производа с тржишта – знатно већи разлог несташице у ЕУ од производног дефицита.