Нема прекрајања мапе града

Мапа Београда неће бити прекрајана новим границама између 17 градских и приградских општина.

Нацртом новог статута није предвиђено издвајање територија што указује да партије владајуће коалиције, за сада, нису спремне да изађу у сусрет захтевима група грађана које инсистирају да се отцепе од матичних општина.

– Не предлажемо оснивање нових општина јер мислимо да још није време за то. Предуслов за формирање једне општине јесте да бар има управну зграду. Сматрамо да би такви потези само значили нове трошкове, јер би то претпостављало именовање нових функционера, куповину нових аутомобила, ангажовање возача… Зато је питање колико би грађани уопште имали користи од тога – рекао је Зоран Алимпић, председник Комисије за израду статута Београда.

Када је прошле године усвојен Закон о главном граду, Београд је добио могућност да „помера”постојеће границе општина. Становници неких приградских насеља у томе су видели добру прилику да остваре годинама старе идеје које су, због прикупљања поена, биле званично или прикривено подржаване од многих политичких странака.

Последњи пут територије престонице мењане су 2003. године када се, данас најмлађа општина Сурчин, после промене Статута града и уз подршку тадашње власти издвојила из Земуна, традиционалног упоришта радикала. На првим следећим изборима СРС је добио изборе и у Сурчину и у Земуну.

Као потенцијално нове општине у главном граду годинама се помињу–Дунавски венац (део Палилуле на левој обали Дунава), Авалски венац (приградски део Вождовца, односно подавалска села) и Посавски венац (део Чукарице, односно Железник, Рушањ, Сремчица, Велика Моштаница, Умка, Остружница и Макиш). Мање јавно, али упорно то траже и житељи Жаркова, насеља у општини Чукарица.

Бивша општинска власт Палилуле начелно је подржала иницијативу удружења грађана „Дунавски венац”, а зелено светло прошлевладајуће гарнитуреимала су и подавалска села на Вождовцу која се надају оснивању општине „Авалски венац”.

Упркос очекивањима да ће бар у кампањи за локалне изборе нека од странака обећати грађанима испуњење ових захтева, то се није догодило. Изузетак је била иницијатива општинског одбора партије Г17 плус који је на почетку кампање предложио да се Земуну да статус града. Остали су озбиљно схватили упозорења аналитичара да се на далеке стазе цртањем нових територија ништа не постиже јер се никада не може унапред знати за кога ће бирачи гласати.

Пре неколико месеци Алимпић је у интервјуу за „Политику” рекао да ово питање „захтева озбиљну економску и социјалну анализу” јер подела постојећих општина није једноставна административна одлука. Данас, он истиче да је боље да се новим статутом реше „конкретне надлежности градских општина, а да се границама бавимо касније”.

Грађани и општине ипак имају још неколико недеља времена да дају своје предлоге или примедбе на нацрт овог документа који треба да буде усвојен најкасније до 19. октобра.