Слободне наставне активности од домаћинства до астрономије

Превенцији, препознавању и искорењивању проблематичног понашања у школској свакодневици можда и више него било који протокол или драстична казна могу да допринесу ваннаставне и слободне наставне активности (СНА). Оне се планирају школским програмом и годишњим планом рада. Сврха и циљеви ваннаставних активности и СНА толико су слични да се ова два облика рада готово могу поистоветити, зато их врло често мешају и просветни радници.

Учествовање у ваннаставним активностима није обавеза ученика. Међутим, старији основци у сваком разреду од петог до осмог бирају један од три програма СНА који школа нуди и дужни су да га похађају. Тако, до краја осмолетке, прођу бар четири различита програма. Школа може сама да осмисли и реализује СНА, а може и да користи оне које су припремили ЗУОВ и стручна друштва. За ученике петог и шестог разреда основне школе по програмима завода могу се остваривати слободне наставне активности: Животне вештине, Медијска писменост и Вежбањем до здравља, а за седмаке и осмаке: Моја животна средина, Уметност и Предузетништво. Стручна друштва су изнедрила програме: Цртање, сликање и вајање, Чувари природе, Музиком кроз живот и Сачувајмо нашу планету – за основце петог и шестог разреда, а СНА које су припремили за седмаке и осмаке су: Домаћинство и Филозофија са децом. Ово су нови програми који се у настави реализују од ове школске године. У овом тренутку ЗУОВ припрема и Приручник за остваривање слободних наставних активности у другом циклусу основног образовања у којем ће, поред већ побројаних, бити понуђени и програми за шах, драмску уметност, фотографију, астрономију за децу...

− Програми СНА конципирани су тако да фаворизују активност ученика, повезивање њиховог школског и ваншколског искуства, учење путем решавања проблема, сарадњу и тимски рад, као и употребу савремених технологија у образовне сврхе. Реализују се комбиновањем различитих техника рада са ученицима, као што су: презентациjе, студиjе случаjа, симулациjе, дебате, пројекти, рад у малим групама, креативне радионице, рад на платформама за учење, повезивање са вршњацима из других школа или држава, гостовања стручњака… Концепт СНА не базира се на коришћењу уџбеника који су посебно за њих припремљени. Напротив, ђаци се подстичу да користе што различитије изворе информација које критички сагледавају. Улога наставника је превасходно у томе да уведу ученике у тему, да их прате и усмеравају у раду. Очекивано је да се деца у великој мери ослоне на интернет као брз и лако доступан извор података, али их треба охрабривати да користе и књиге, чланке из новина, старе фотографије... Кад год је могуће препорука је да ђаци посете установе од значаја за тему којом се баве, да сами ураде интервјуе с релевантним саговорницима и тако прикупе информације за којима трагају у својим истраживањима – разјашњава за „Политику” Златко Грушановић, директор Завода за унапређивање образовања и васпитања (ЗУОВ).

Часови СНА организују се једном седмично. Бројчаног оцењивања нема. Ангажовање и напредовање ученика бележи се описима који не утичу на школски успех. Али ту се најбоље види како ђак сарађује с вршњацима, показује ли иницијативу, да ли се намеће као лидер, има ли предузетнички дух, да ли је истрајан, како решава сукобе мишљења, да ли аргументовано брани ставове, како превазилази тешкоће… Притом се не рађа ривалитет него пријатељство у атмосфери у којој се негују толеранција, разумевање и уважавање различитости, граде се емпатија и солидарност – листом предуслови да се искорени сваки вид насиља.

− Слободне наставне активности могу бити и угледан пример за реализацију предметне наставе, кроз међупредметно повезивање и друге методе које поспешују функционално знање, мотивацију и васпитну функцију. Будућност образовања лежи у брисању граница међу предметима, отвореном курикулуму и, наравно, креативном и стручном наставнику. Комуникација, сарадња, решавање проблема, одговорно учешће у демократском друштву, одговоран однос према здрављу и околини, предузимљивост, целоживотно учење, неке су од општих међупредметних компетенција које се развијају у оквиру СНА. Поуздани показатељи напредовања ученика су квалитет питања која постављају, способност да нађу везу међу појавама, примене стечена знања, наведу примере, изведу закључке, разликују чињенице од интерпретација, осмисле креативна и делотворна решења, предвиде последице, преузму одговорност за сопствене поступке, па и промене мишљење уважавајући аргументе у расправи која доприноси атмосфери отворености и узајамног уважавања – истиче директор ЗУОВ-а.

Програми доступни свим ђацима

Обе стратегије развоја образовања и васпитања, актуелна до 2030. године, као и она која јој је претходила и важила до 2020. године, наглашавају да је потребно обезбедити услове за развијање васпитне функције школе – подједнаку развијеност наставних и ваннаставних делатности. Тежња је да и активности ослобођене стега предметне наставе, а скројене по мери ученика тако да подстичу њихову радозналост и стваралаштво, буду доступне свим ђацима. Овде није реч о припремама за такмичења, додатним или допунским часовима, нити о ангажовању ученика неким поводом, рецимо због дана школе.

– То могу бити програми из било које области која занима ђаке, а кључна је могућност избора у што разноврснијој понуди. Активности могу бити хуманитарне, креативне, спортске, културне, у области технике, науке, предузетништва, професионалног развоја... – све док доприносе остваривању општих исхода образовања и васпитања, развијању кључних и општих међупредметних компетенција потребних за живот. Тиме се постиже и бољи однос ђака према школи, обавезама, колективу. Подстичу се потенцијали ученика. Превенира се непожељно понашање. Слободно време се користи сврсисходно, за когнитивни, морални, естетски, физички, социјални, емоционални развој, али и за повезивање, проширивање и продубљивање знања, побољшање вештина и усвајање добрих навика и правих вредности – објашњава Златко Грушановић.