Родно место савремене кошарке

Враћајући се у нестварно кратком периоду „на свој задатак”, Тесла је већ 1896, управо у Колорадо Спрингсу примио на свом уређају звуке тада популарне композиције „Бен Болт” са удаљености од седам километара. Мелодију је на цитри свирао неки његов до данас непознати сарадник. Двојицу подвижника делио је управо врх Пајк Пикс, испод кога је Тесла касније, 1889. године, изградио своју чувену лабораторију, изводећи у Колорадо Спрингсу тајне експерименте.

Последњи запис из његовог дневника о тим истраживањима носи датум 7. јануар 1900. године. После осам месеци склопио је корице дневника и ставио кључ у браву своје лабораторије. На путу ка Њујорку, задржао се накратко у Денверу.

У једном локалном листу објављена је следећа вест:

„Никола Тесла одлази у Њујорк после осам месеци тајног експериментисања у Колорадо Спрингсу. Пре поласка је рекао: ’Усавршио сам уређај за пренос порука на даљину, без употребе жица. Провешћу наредних шест недеља експериментишући са слањем порука из Њујорка у моју лабораторију у Паризу. Мој систем је супериорнији од Марконијевог, који је бескористан на удаљености већој од 100 миља. Моја машина, такође, сигурно може да буде од велике користи у борбама на мору.”

Током Теслиног, вероватно једнодневног-дводневног боравка у Денверу, мора да су се угледници из овог града сјатили како би одали почаст том „народном хероју за људе из Колорада”.

Међу пробранима се свакако налазио и Џејмс Нејсмит који се у Денвер доселио с породицом две године раније, из Спрингфилда, Масачусетс.

Дипломирани теолог, доцније лекар, један од челника Хришћанске заједнице младих људи, Нејсмит је посвећивао велику пажњу физичком вежбању и спорту, поготово због оних „тешко поправљивих” момака. Био је уверен, с правом, да ће многе од младих беспризорника спорт научити самодисциплини, солидарности, спутати њихову агресију и уздићи их морално. Сав предан тој идеји Нејсмит је кроз комбинацију рагбија и једне старе дечје игре популарне у Енглеској, звала се патка на камену, изумео кошарку. Било је то 1891. у Спрингфилду.

Први кораци су били онеспокојавајући. Играчи су били више него агресивни, у надметању су страдале кости руку и ногу, кључне кости, било је и поломљених лобања. Зато је Нејсмит дуго радио на правилима која ће у игру увести ред. Када је успео, преселио се 1987. из Спрингфилда у Денвер, где је додатно прецизирао правила. Тако да је овај град постао нека врста „родног места” кошарке какву данас познајемо.

Не чини ми се промашеним наслућивање да су се Тесла и Нејсмит упознали средином јануара 1900. године у том граду, на опроштајној свечаности од Тесле који је волео спорт.

Беспрекорно је играо билијар, уживао је у надметању боксера, чак је на путовању у САД, на броду „Сатурни”, којим се превозио, својом боксачком вештином смирио неколико побуњених чланова морнарске посаде, тако да је прекоокеански брод без већих проблема упловио у њујоршку луку у јуну 1884. године.

Током најмање два боравка у Колораду, 1896. и 1899, Тесла је упркос тешко појмљиве преданости извођењу експеримената, издвојио неку мрву времена да би пружио подршку тада врло развијеном коњичком спорту.

Волео је коње, мада је његов однос према животињама несумњиво био амбивалентан. Омразу према гусанима и гускама стекао је у раном детињству пошто га је напао један гусан, гундеље је ловио и користио их у дечачким експериментима, пецајући жабе изоштравао је неку врсту свог завереничког карактера, мачке је волео, утолико пре што га је чувени мачак с наелектрисаном длаком суочио с тајнама електрицитета. О голубовима да се и не троше речи.

Биће да је Теслин однос према коњима био противречан, што никако не треба да нас чуди. Енигма смрти његовог старијег брата Дана траје до данас. Тесла је тужни животни крај свог брата у сећањима повезивао са изузетним коњем који је њихов отац Милутин добио као „поклон драгог пријатеља”.

„То је била сјајна животиња, арапске расе, готово људске интелигенције, коју је цела породица мазила и пазила, пошто је једном приликом спасао живот моме оцу под невероватним околностима... Тај исти коњ је био крив за повреде мога брата од којих је он и умро. Био сам сведок трагичног догађаја и мада је од тада прошло 56 година, слика тога догађаја ни до данас није избледела”, сведочиће доцније Тесла.

Брижан однос према коњима Тесла је исказао 1896. управо на страницама једног листа који је штампан у Денверу. Сажето и сликовито, несумњиво на чуђење бројних неупућених читалаца, појаснио је шта се дешава с тим племенитим животињама по градовима када пада киша. У оно време штампа је на разним странама Америке извештавала о чудном „плесу коња” који почиње с кишом, у шта се Тесла пуно пута уверио у Њујорку и у другим градовима у којима је боравио.

(Сутра: Једно касачко грло и једна пудлица)