Rodno mesto savremene košarke

Vraćajući se u nestvarno kratkom periodu „na svoj zadatak”, Tesla je već 1896, upravo u Kolorado Springsu primio na svom uređaju zvuke tada popularne kompozicije „Ben Bolt” sa udaljenosti od sedam kilometara. Melodiju je na citri svirao neki njegov do danas nepoznati saradnik. Dvojicu podvižnika delio je upravo vrh Pajk Piks, ispod koga je Tesla kasnije, 1889. godine, izgradio svoju čuvenu laboratoriju, izvodeći u Kolorado Springsu tajne eksperimente.

Poslednji zapis iz njegovog dnevnika o tim istraživanjima nosi datum 7. januar 1900. godine. Posle osam meseci sklopio je korice dnevnika i stavio ključ u bravu svoje laboratorije. Na putu ka Njujorku, zadržao se nakratko u Denveru.

U jednom lokalnom listu objavljena je sledeća vest:

„Nikola Tesla odlazi u Njujork posle osam meseci tajnog eksperimentisanja u Kolorado Springsu. Pre polaska je rekao: ’Usavršio sam uređaj za prenos poruka na daljinu, bez upotrebe žica. Provešću narednih šest nedelja eksperimentišući sa slanjem poruka iz Njujorka u moju laboratoriju u Parizu. Moj sistem je superiorniji od Markonijevog, koji je beskoristan na udaljenosti većoj od 100 milja. Moja mašina, takođe, sigurno može da bude od velike koristi u borbama na moru.”

Tokom Teslinog, verovatno jednodnevnog-dvodnevnog boravka u Denveru, mora da su se uglednici iz ovog grada sjatili kako bi odali počast tom „narodnom heroju za ljude iz Kolorada”.

Među probranima se svakako nalazio i Džejms Nejsmit koji se u Denver doselio s porodicom dve godine ranije, iz Springfilda, Masačusets.

Diplomirani teolog, docnije lekar, jedan od čelnika Hrišćanske zajednice mladih ljudi, Nejsmit je posvećivao veliku pažnju fizičkom vežbanju i sportu, pogotovo zbog onih „teško popravljivih” momaka. Bio je uveren, s pravom, da će mnoge od mladih besprizornika sport naučiti samodisciplini, solidarnosti, sputati njihovu agresiju i uzdići ih moralno. Sav predan toj ideji Nejsmit je kroz kombinaciju ragbija i jedne stare dečje igre popularne u Engleskoj, zvala se patka na kamenu, izumeo košarku. Bilo je to 1891. u Springfildu.

Prvi koraci su bili onespokojavajući. Igrači su bili više nego agresivni, u nadmetanju su stradale kosti ruku i nogu, ključne kosti, bilo je i polomljenih lobanja. Zato je Nejsmit dugo radio na pravilima koja će u igru uvesti red. Kada je uspeo, preselio se 1987. iz Springfilda u Denver, gde je dodatno precizirao pravila. Tako da je ovaj grad postao neka vrsta „rodnog mesta” košarke kakvu danas poznajemo.

Ne čini mi se promašenim naslućivanje da su se Tesla i Nejsmit upoznali sredinom januara 1900. godine u tom gradu, na oproštajnoj svečanosti od Tesle koji je voleo sport.

Besprekorno je igrao bilijar, uživao je u nadmetanju boksera, čak je na putovanju u SAD, na brodu „Saturni”, kojim se prevozio, svojom boksačkom veštinom smirio nekoliko pobunjenih članova mornarske posade, tako da je prekookeanski brod bez većih problema uplovio u njujoršku luku u junu 1884. godine.

Tokom najmanje dva boravka u Koloradu, 1896. i 1899, Tesla je uprkos teško pojmljive predanosti izvođenju eksperimenata, izdvojio neku mrvu vremena da bi pružio podršku tada vrlo razvijenom konjičkom sportu.

Voleo je konje, mada je njegov odnos prema životinjama nesumnjivo bio ambivalentan. Omrazu prema gusanima i guskama stekao je u ranom detinjstvu pošto ga je napao jedan gusan, gundelje je lovio i koristio ih u dečačkim eksperimentima, pecajući žabe izoštravao je neku vrstu svog zavereničkog karaktera, mačke je voleo, utoliko pre što ga je čuveni mačak s naelektrisanom dlakom suočio s tajnama elektriciteta. O golubovima da se i ne troše reči.

Biće da je Teslin odnos prema konjima bio protivrečan, što nikako ne treba da nas čudi. Enigma smrti njegovog starijeg brata Dana traje do danas. Tesla je tužni životni kraj svog brata u sećanjima povezivao sa izuzetnim konjem koji je njihov otac Milutin dobio kao „poklon dragog prijatelja”.

„To je bila sjajna životinja, arapske rase, gotovo ljudske inteligencije, koju je cela porodica mazila i pazila, pošto je jednom prilikom spasao život mome ocu pod neverovatnim okolnostima... Taj isti konj je bio kriv za povrede moga brata od kojih je on i umro. Bio sam svedok tragičnog događaja i mada je od tada prošlo 56 godina, slika toga događaja ni do danas nije izbledela”, svedočiće docnije Tesla.

Brižan odnos prema konjima Tesla je iskazao 1896. upravo na stranicama jednog lista koji je štampan u Denveru. Sažeto i slikovito, nesumnjivo na čuđenje brojnih neupućenih čitalaca, pojasnio je šta se dešava s tim plemenitim životinjama po gradovima kada pada kiša. U ono vreme štampa je na raznim stranama Amerike izveštavala o čudnom „plesu konja” koji počinje s kišom, u šta se Tesla puno puta uverio u Njujorku i u drugim gradovima u kojima je boravio.

(Sutra: Jedno kasačko grlo i jedna pudlica)