Једно касачко грло и једна пудлица

Разлоге због којих коњи „плешу” по кишном времену Тесла је појаснио у Денверу на следећи начин:

„Идући кроз базене воде у близини метроа (мислио је надземну трасу железнице у Њујорку) из којих је струја побегла у воду у довољним количинама, дошавши у контакт са њиховим гвозденим потковицама, струја тера коње да плешу. У многим градовима на западу, у којима се електрична енергија тек уводи у општу употребу за разне сврхе (мисли на Колорадо) несреће овог карактера су уобичајене. Коњ често доживи смртоносни удар”, појаснио је Тесла.

Сада у ову причу неминовно уходава Новак Ђоковић, не због његовог тениског скоро савршенства, него зато што су давних година обзнанили свету како су он и његова супруга Јелена свом псићу, кућном љубимцу, дали име „Тесла”. Сећам се гунђања, па и ружних коментара, укључујући и колеге из „Политике”, који су такво именовање једне пудлице проглашавали за ниподаштавање Николе Тесле и свашта нешто. При томе их уопште нису интересовала Новакова појашњења да су то чинили због изузетног, узвишеног поштовања према генију, чије дело њега соколи и бескрајно инспирише.

Увек спремни критичари свега и свачега из овдашњег јавног и културног миљеа, поготово бројни тениски „Федал” навијачи, разуме се да гунђањем због Новакове пудлице нису бранили Николу Теслу од Ђоковића, нити су себи поставили питање како би се према том именовању и објашњењу односио сам Тесла.

Да се тако нешто догодило за живота генијалног изумитеља, уверен сам да Тесла не би имао ништа против – напротив, мада не знам какав је био његов однос према псима. Али се, као што смо видели, може докучити како се односио према коњима, у којима данас Никола Јокић поред других види такође смисао свог живота.

Управо у Колораду, по свему судећи управо у Денверу, можда баш у Колорадо Спрингсу, крајем 19. века изведено је на тркачке стазе једно грло под именом „Никола Тесла”. Тешко је замислити да је то неко могао да уради без Теслине сагласности, у Колораду где је он био „народни херој”.

Помније, детаљно истраживање архива из оног времена, на самом терену, можда би могло да да нам одговори на питање о чему је реч: коме је то Тесла дозволио да свог коња назове по њему. Чију је то ергелу Тесла припомогао таквом сагласношћу? Сигуран сам да је у том изразу своје добре воље и подршке, имао у виду неколико разлога: племенитог коња из своје куће у Смиљану, без обзира на трагедију која је уследила с његовим братом Даном, бруталне експерименте у којима су Едисон и његова десна рука Харолд Браун убијали и коње, такође и страдање поткованих коња по кишном времену.

Ево једне претпоставке: адвокат Леонард Кертис је био Теслин пријатељ, његов први патентни заступник у Америци. После пензионисања Кертис се преселио из Њујорка у Колорадо Спрингс где је основао своју електричну компанију. Обезбедио је Тесли бесплатно земљиште на коме ће 1899. изградити своју чувену експерименталну станицу, коришћење струје из локалне градске електране без накнаде, смештај у хотелу „Алта виста”.

Врло је могуће да је управо Кертис био велики љубитељ коња, да је имао своју ергелу и да му је Тесла дозволио да једно грло до кога је Кертис нарочито држао, назове по свом пријатељу.

Грло „Никола Тесла” било је врло успешно, готово редовно се налазило у тројци која односи прва места у различитим тркама, често уз победнички ловор. Ово грло је очигледно требало да симболизује Теслин рад на пољу електрицитета – брзину муње и остварење изузетних резултата. Овај коњ је низао такмичарске успехе и после 1900. године.

Како се, ево, на готово нестваран начин, шетњом кроз време, пред нама исткала плетеница која повезује Николу Теслу, оснивача кошарке Џејмса Нејсмита, највећег тенисера у историји Новака Ђоковића и најбољег кошаркаша света ове године Николу Јокића.

На крају 19. века „народни херој Колорада” био је Никола Тесла. У сада већ трећој деценији 21. века, тај народни херој ове државе САД и града Денвера је Никола Јокић.

Ко зна, ако Јокић буде читао овај текст, или му неко дошапне шта у њему пише, можда га то инспирише, управо због љубави према коњима, да пошаље некога – једног од браће, на пример – на лице места, у архиве Колорадо Српингса и Денвера. На страницама старих новина и у папирима вероватно се налази одговор на питање откуда име „Никола Тесла” једном грлу из нечије ергеле у Колораду на крају 19. века и како се Никола Тесла уопште уплео у причу о коњичким тркама.

Била би то и документована потврда везе која преко Колорада и Денвера, на неки начин, кроз три века, спаја двојицу величанствених Срба, ондашњег Николу Првог и садашњег Николу Другог. Можда би таква потврда била и подстицај да Никола Јокић најбоље грло из своје ергеле, када дође тренутак за то, назове „Тесла”, као што је Новак Ђоковић својевремено тако назвао своју пудлицу.

(Крај)