Сећање на страдале рударе уз фолк музику

Ниш – У очекивању 6. августа и Дана рудара, у Алексинцу и околини, још су болна сећања на страдале прошле године и још се тугује за осморицом рудара који нису изашли из окна после експлозије метана пред зору 1. априла прошле године у руднику код Сокобање, а и бриге о здрављу 23 рудара теже и лакше повређених том приликом.

Ни након 16 месеци истрага о трагедији није завршена, али на сваком кораку се могу чути мишљења да, упркос званичним извештајима да је експлозија метана једини кривац за трагедију, ипак постоји сумња да није баш све у безбедносном смислу било предузето да би се несрећа спречила. И, свакако, непрестано се говори о онима којих више нема после те несреће – о Ненаду Тривунцу, Братиславу Живковићу, Бранку Чокорилу, Браниславу Златановићу, Дарку Златковићу, Радовану Грујићу, Бојану Стајићу и Петру Петровићу. И тугује за њима.

И баш у таквој атмосфери, јер се овакве трагедије не заборављају брзо, објављено је да ће овогодишњи Дан рудара бити обележен концертом народне музике и весељем, на самом руднику, на Тргу рудара.

Чланови породица страдалих рудара и преживеле колеге из исте ноћне смене, негодовали су коментаришући да је оваква намера организатора и увредљива и срамна. Јавни позив или тендер којим алексиначки Центар за културу и уметност тражи организатора концерта уз понуђена значајна новчана средства за оне који се сећају и жале рударе је бацање пара које би могле боље да се искористе. Ако већ новац постоји, зар није логичније да се помогне породицама страдалих које су остале без очева, синова, супружника, браће... Наравно, и да се помогне опоравак повређених.

Дан рудара сваке године обележава се у Србији у знак сећања на велики штрајк рударских радника у Сењском руднику, 6. августа 1903. године. Традиционално се у свим угљенокопима у нашој земљи тога дана организују сусрети са онима који су своју радну каријеру, копајући угаљ и зарађујући хлеб са „девет кора” провели дубоко под земљом, али и културно-уметнички програми, гастрономске манифестације, етно-сајмови хране и пића, спортска такмичења и доста тога другог, али увек пригодног.

И, што је факат, не памти се да је било када на Алексиначким рудницима, и када није било несрећа, организовано нешто слично, посебно не концерт фолк музике. Никада није организовано весеље поводом 6. августа, јер помисао на рад и живот рудара не буди весела осећања.

За запослене у подземној и површинској експлоатацији највише угља, али и бакра, кобалта, олова и цинка, живе и гвожђа, магнезијума или литијума, никла, молибдена и још много тога другог, у чему Србија има традицију хиљадама година, 6. август одувек је значајан датум. Али, не и дан за било каква, посебно не велика славља због рударских несрећа, којих је увек било. О Дану рудара се у алексиначком крају и овом делу Србије увек на пригодним манифестацијама са посебним пијететом говорило о страдалима. Искрено је и увек одавана почаст херојима рада и евоцирана су сећања управо на оне чији су животи прекинути у утроби земље и тамо где се радило за хлеб са девет кора.

Отуд и неверица да је некоме уопште пало на памет овог лета организовање концерта фолк музике. Да се провесели и потроши паре.