Да ли немачкој десници убрзано расте популарност јер тражи излазак из ЕУ, повратак марке и протеривање имиграната

Десно-популистичкој странци Алтернатива за Немачку (АфД) из дана у дан расте популарност и тренутно ужива подршку више од 22 одсто бирача, произлази из најновијег испитивања јавног мнијења које је у суботу објавио дневник „Билд”.

Десет година пошто је основана, Алтернатива за Немачку је очигледно све радикалнија – од почетних захтева 2013. за спасавање евра дошла је до предлога не само за излазак Немачке из Европске уније већ и распуштање ЕУ.

Партија се залаже за укидање Европског парламента, пошто је реч о "недемократском телу неспособном за реформу". Један од главних захтева је поновно увођење националне валуте, марке, за којом многи Немци још уздишу. Евро је пропао, понављају лидери ове странке.

Предлог је намењен изборној скупштини ЕУ а разрадила га је страначка Савезна програмска комисија.

Један од лидера АфД-а Алис Вајдел дорадила је захтев – на партијској конференцији која ће се одржати током викенда у Магдебургу треба "само" да се одлучи о томе да се ЕУ реструктурира у европску економску заједницу и заједницу интереса (као што је већ била после Другог светског рата).

Не свиђа им се ни Европска централна банка „јер манипулише тржиштима купујући обвезнице и тако индиректно финансира друге земље", тврде из АфД-а.

Алтернатива ће укључити "контролисану разградњу" Европске уније у програм за наредне изборе за Европски парламент, који ће бити одржани на пролеће.

„Ми захтевамо ресет Европе, како би могли да искористимо моћ националних држава и поново изградили мостове ка истоку", рекао је копредседник АфД-а Тино Чрупала.

Чрупала је навео санкције ЕУ против Русије као један од примера недостатка њеног легитимитета, тврдећи да оне "нису у интересу наших грађана" и да су довеле до повећане инфлације и рецесије.

Додуше, предлози Алтернативе за Немачку нису ништа ново, пошто је та странка и настала на противљењу чланству Немачке у еврозони и дубљој интеграцији ЕУ.

"Шансе за спровођење нашег предлога су добре, пошто нам глобални трендови иду на руку", сматрају они.

Заговарају сарадњу са Мађарском и Аустријом и сматрају је од централног значаја за Немачку", а тврде да је мађарски премијер Виктор Орбан "већ показао како се политика заснована на интересима може спроводити у Европи".

У Аустрији, анкете показују да је десничарска Слободарска партија (ФПО) тренутно најпопуларнија политичка опција у тој земљи, док у Мађарској Орбанов Фидес доминира већ више од деценије.

Представници аустријске ФПО већ су подржали своје немачке партнере.

Истраживања показују и да је најпопуларнији политичар у Немачкој и даље министар војске Борис Писторијус док је канцелар Олаф Шолц тек на шестом месту.

Испитивања показују да је однос Немаца према Европској унији последњих година постао сумњичавији. Само четвртина сматра да чланство у Европској унији Немачкој доноси више предности, а то је 14 процената мање него у јулу 2020. године. Готово исто толико (27 одсто) каже да Немачкој чланство у Европској унији пре доноси недостатке, што је 12 процената више него пре три године. Управо те ставове “гура” и АфД, тако да је јасно зашто јој расте популасрност. Имају слуха за народну вољу и то покушавају да спроводе, сагласни су аналитичари.

Истина је и да Алтернатива за Немачку нема партнере у постојећем политичком амбијенту у Немачкој, јер су све остале политичке партије јасно искључиле евентуалну могућност коалиције са њом, пред будуће изборе, ма кад били. Сматрају да та партија излази изван уставног оквира, односно да својим ставовима прелази границу прихватљивог у демократији.

Дистанцирање од Алтернативе као да јој баш ”даје крила”.

Председник АфД-а Тино Чрупала игра на “карту незадовољства”, растућу популарност своје странке објаснио је масовним незадовољством немачких грађана владајућом коалицијом, а нарочито политиком странке Зелених. Две трећине симпатизера АфД-а цени негативни став странке према досељавању странаца.

Тај оштри заокрет у крајње десни екстремизам, плаши аналитичаре. Странка је нарочито ојачала на истоку земље, на простору некадашњег ДДР-а, бележећи у појединим савезним покрајинама и преко 40 одсто гласова.x

Немачки медији наводе да АфД „капитализује” бес бирача због раста цена енергије након санкција Русији, пада стандард али највише на ксенофобији Немаца.

О каквој се партији и идеологији ту ради, говори и недавни потез немачког Савезног уреда за заштиту уставног поретка, који је у априлу након четверогодишњег посматрања, прогласио подмладак АфД-а „екстремистичком организацијом”, с обзиром да „шире непријатељство и мржњу према усељеницима”.

Којим то путем Немачка (поново) креће, питају се забринути аналитичари.