Ћин Ганг смењен без образложења

После само седам месеци завршена је метеорска каријера кинеског шефа дипломатије. Ћин Ганг (57), који није виђен у јавности од 25. јуна ове године, смењен је јуче с места кинеског министра спољних послова, објавили су државни медији.

Одлука о смени шефа дипломатије донета је на посебној седници Сталног комитета Националног народног конгреса, одржаној јуче, пише „Саут Чајна морнинг пост”.

Његов наследник биће Ванг Ји, досадашњи директор Канцеларије Комисије за спољне послове Централног комитета Комунистичке партије Кине, пренела је кинеска телевизија Си-Си-Ти-Ви. Ово је Вангов повратак на чело Министарства спољних послова, јер је раније 10 година био на функцији првог човека дипломатије друге економије света.

Изненадна објава о Ћиновој смени дошла је након месец дана спекулација о његовој судбини. Министарство спољних послова одбијало је да разјасни његов „мистериозни нестанак” из јавности, што је подгревало разне спекулације: од озбиљне болести, преко великих политичких грешака које је направио, до љубавне афере с познатом телевизијском водитељком Фу Сјаотијан, с којом наводно има сина.

Нестанак Ћина изазвао је интересовање и самих Кинеза. Највећи интернет претраживач „Баиду” недавно је забележио огроман пораст претрага које се односе на име сада смењеног шефа дипломатије. Посматрачи кажу да није уобичајено да се на кинеском интернету без потпуне цензуре расправља о гласинама о тако високом званичнику.

„Одсуство цензуре тера људе да се запитају да ли има истине у гласинама о борбама за власт, корупцији, злоупотреби моћи и положаја и романтичним везама”, рекао је за Би-Би-Си Ијан Чонг са Националног универзитета Сингапура.

„Црвена лампица” у дипломатским круговима упалила се кад је почетком јула изненада отказана посета шефа спољне политике Европске уније Ђузепа Бореља Пекингу, такорећи пред његовог полазак за Кину. Борељ је требало да се састане с Ћином. Кад је после тога Ћин Ганг пропустио и састанак АСЕАН-а, земаља југоисточне Азије у Џакарти, на који је отишао Ванг Ји, било је јасно да се нешто догађа. Нагли нестанак високих кинеских званичника из јавног живота увек се сматрао потенцијалним знаком да су из неког разлога пали у немилост, што се јуче и обистинило.

Ћинов последњи јавни ангажман био је 25. јуна, кад је у Пекингу разговарао с високим дипломатама Вијетнама, Русије и Шри Ланке. Камере су тада ухватиле расположеног Ћина како хода поред заменика руског министра иностраних послова Андреја Руденка, који је стигао у Пекинг да објасни кинеским званичницима шта се догодило током покушаја побуне плаћеника „Вагнера” коју је предводио Јевгениј Пригожин.

За Ћина се сматрало да је био не само Сијев избор, већ и помоћник од поверења. Реч је о дипломати који је брзо напредовао у државној хијерархији од портпарола Министарства спољних послова до заменика министра, пишу кинески медији. У јулу 2021. године именован је за амбасадора Кине у САД, а 17 месеци касније постао је министар спољних послова. Са 57 година, био је један од најмлађих министара на тој функцији.

„Дуго ћутање је било веома штетно за кинеску дипломатију”, коментарисао је за „Вашингтон пост” Ћинову смену Нил Томас, сарадник за кинеску политику на Институту за политику друштва Азије у Вашингтону.

По њему, зависност Комунистичке партије од тајних потеза који се воде унутар државне номенклатуре може ослабити способност Кине да успешно ради са спољним светом.

Иако је Ћин запамћен по оштром укоравању агресивне политике САД, његова смена може искомпликовати покушај отопљавања односа између Пекинга и Вашингтона. Кад је државни секретар Ентони Блинкен сусрео Ћина у Пекингу, недељу дана пре његовог нестанка из јавног живота, договорили су се да кинески министар спољних послова узврати посету САД.

Ћин, који припада генерацији дипломата познатих као „вукови ратници”, остао је упамћен по томе што је на својој првој конференцији за медије на положају министра отворио кинески устав и наглас новинарима прочитао да је Тајван „света територија Народне Републике Кине”.

Амерички медији пишу да, док је био амбасадор, упркос залагању, није успео да направи велики „пробој” у срцу америчке политике у Вашингтону. Зато је Ћин путовао широм Сједињених Држава, где се сретао с професорима, пословним људима и обичним грађанима. Виђан је често на мечевима свог омиљеног кошаркашког клуба Вашингтон визардс, првог тима из НБА лиге који је посетио Кину 1979. године. Остао је упамћен и по томе што је имао прилику да ћаска с Илоном Маском, како неки кажу, „о смислу живота” док је био за воланом „тесле”.