И основци заврше у паклу наркоманије

Доња старосна граница младих који су пробали наркотике све се више спушта, а осим средњошколаца дрогу конзумирају и ученици старијих разреда основних школа, показују бројна истраживања.

Лекари дечје клинике у Нишу успели су да спасу четрнаестогодишњег дечака који је у понедељак довезен у бесвесном стању јер се тог јутра предозирао. Према незваничним информацијама, у крви дечака пронађени су хероин, канабис и метадон. Возилом Хитне помоћи овај млађи малолетник довезен је у УКЦ Ниш без свести.

„Интубиран је и пребачен на Клинику за педијатрију.

Анализе крви потврдиле су да је реч о тровању наркотицима, али је утврђено да дечак има и раније задобијену посекотину на нози која није адекватно лечена и која је под инфекцијом. Иако је стање пацијента било јако тешко, захваљујући лекарима, он је стабилизован”, саопштено је из ове здравствене институције.

Овај дечак је у Нишу већ био познат као корисник наркотика, пренели су локални медији. Према овим наводима, тинејџер долази из проблематичне породице, и један од његових најближих чланова породице је зависник од дроге. О случају четрнаестогодишњака који је већ постао наркоман, обавештен је и Центар за социјални рад, као и полиција.

Стручњаци наглашавају да је у борби против дрога, осим репресивних мера, неопходно више примењивати превентивне.

Ламбе Ђорелијевски, који је више од две деценије био један од најпознатијих инспектора Четвртог одељења београдске полиције за борбу против дрога, каже за „Политику” да родитељи који су зависници од наркотика нису свесни родитељства и да је њиховој деци на дохват руке опасна психоактивна супстанца.

„Службе о социјалном старању морају да поведу више рачуна о малишанима који су у породицама наркомана”, наводи Ламбе Ђорелијевски.

Доступност синтетичких дрога и број младих који их конзумирају све је већи. Прошлогодишњи резултати Европског истраживачког пројекта о дрогама показују да је око 15 одсто деце већ у првом разреду средње школе пробало неку дрогу.

Тинејџери су најчешће прво пробали марихуану, коју многи називају „дрога почетница”, а затим синтетичке, екстази, ЛСД, кокаин.

Истраживања показују и да млади између 14 и 25 година наркотике у почетку узимају из знатижеље, досаде, потиштености, жеље за авантуром, слабости да одбију понуђену дрогу у друштву, као и због недостатка чвршће везе с породицом.

Осим потраге за корисницима, нарко-дилери стално су у потрази и за онима који ће њихову робу продавати. И опет су деца најчешћа мета. Дилери врбују малолетнике, између осталог, и због избегавања кривичне одговорности. Тако је међу дилерима много деце, а места продаје неретко су у непосредној близини школа, чак и у школским двориштима.

У монографији коју је пре две године издао Институт за криминолошка и социолошка истраживања наведени су подаци да чак 17,7 одсто београдских средњошколаца користи дрогу док 14,1 проценат дистрибуира наркотике – што значи да сваки седми београдски средњошколац дилује дрогу.

Случај најмлађег дилера у Србији забележен је пре неколико година у Новом Саду када је полиција код тринаестогодишњака пронашла 39 кесица марихуане спремне за продају.

Психолози сматрају да деца најчешће пристају да дилују дрогу јер су уцењена, зависна од психоактивних супстанци, заплашена или с негативним системом вредности. Слаба родитељска контрола, утицај проблематичног окружења у коме се тинејџер креће (попут хулиганских група), родитељи наркомани... све су то ризици да адолесцент постане дилер или наркоман.