Провера „здравственог стања” Теразијске чесме

Суве чесме, неколико стручњака и специјални апарати на степеништу призор је који је многе суграђане јуче „зауставио” испред Теразијске чесме. Испоставило се да су чесме биле суве и току преподнева јер се ради анализа стања овог споменика културе и то за пројекат рестаурације. Према програму рада за ову годину посао је поверен Заводу за заштиту споменика културе града Београда. Они су ангажовали стручњаке из Новог Сада са Технолошког факултета из лабораторије за културно наслеђе да би утврдили у ком стању је камен од кога је чесма грађена и открили евентуална оштећења.

После тога следи израда техничке документације, прикупљање свих података и израда пројекта. Последњи пут конзерваторски рестаураторски радови на чесми рађени су 2002-2003. године, а због изложености различитим временским утицајима и загађењу неопходно је у скорије време урадити њену конзервацију, рестаурацију и санацију.

Необична апаратура коју смо јуче затекли испред чесме има и необичан назив.

– Апарат који се налази испред чесме ми зовемо ФТИР и он се користи да би се преконтролисале хемијске везе у материјалу. У овом случају између камена и везива које се користило када се чесма постављала – рекао је један од стручњака из Новог Сада.

Теразијска чесма се до сада три пута „селила”, што је свакако утицало на њу.

Њена градња почела је 18. јула 1859. године по повратку кнеза Милоша на српски престо, а радови су завршени 1860. Клесарске радове обавио је каменорезац Франц Лоран, који је за Милоша у исто време урадио обелиск испред Конака у Топчидеру.

Чесма је изграђена на раскрсници два најпрометнија пута, Смедеревског и Крагујевачког, на месту старе чесме-теразија из турског периода и дрвене куле-водомера. Била је смештена изнад већег резервоара за воду, на простору између данашњих хотела „Москва” и „Балкан”. „Велика цилиндрична цистерна имала је систем за прикупљање, одмеравање и равномерно развођење воде до чесама у Београдској вароши”, пише у једном од ранијих докумената Завода.

На ово место вода се допремала са Булбулдера и то цевима од печене глине.

Исте године када је чесма подигнута на Теразијама су били засађени дивљи кестенови, чиме је оплемењен амбијент. Пошто је базен чесме био висок и великог пречника, због отежаног прикупљања, вода се одатле најпре захватала кофама. На славинама су убрзо биле додате цеви за довод воде ближе ивици базена. Две године након изградње чесме, после турског бомбардовања града 1862. године, на Теразије је била пренета пијаца са простора данашњег Студентског трга, а базен чесме се користио за чување свеже рибе. Чесма је била у окружењу приземница и свега неколико једноспратних кућа, хотела „Касина” и „Париз”, касније и хотела „Балкан”. Тек у последњој четвртини 19. и почетком 20. века на Теразијама се граде вишеспратни објекти према стилским узорима из великих европских градова.

Чесма је изграђена од светлог, ташмајданског кречњака. Састоји се од четвоространог стуба, висине више од осам метара, заправо зарубљеног обелиска постављеног у осмоугаони базен пречника 10 метара. Обелиск има три сегмента. На другом кубичном сегменту на свакој страни, у средишту кружног медаљона, постављена је рељефна лавља глава, с лулом за избијање млазнице. На свакој страни стуба су и иницијали кнеза Милоша М. О. I. и година изградње 1860, док се са западне стране обелиска налази рељефни монограм италијанског каменоресца Франца Лорана.

Теразијска чесма везује се за архитектонска дела романтизма у Србији, из пете и шесте деценије 19. века.

Због промене династије на власти, као и топонимских веза с кнезом Милошем Обреновићем, Теразијска чесма је 1911. премештена у порту топчидерске Цркве Светих Петра и Павла, у окружење двора и других објеката које је кнез подигао. Ту је све до 1975. године имала само улогу споменика јер није била повезана на водоводни систем.

На иницијативу Завода за заштиту споменика културе града Београда и Градског секретаријата за урбанизам и заштиту животне средине, као и уз подршку великог броја грађана и културних и јавних радника, донета је одлука да се Теразијска чесма врати на своје првобитно место. Према пројекту архитеката Уроша Мартиновића и Зорана Петровића уређен је плато око чесме, чиме је формиран нов амбијент. Чесма је свечано отворена 12. децембра 1975. године. Последња санација и рестаурација извршене су 2003. године.

Теразијска чесма проглашена је спомеником културе 1965. године и представља један од првих и најзначајнијих јавних споменика Београда из прошлог века.