Две особе оболеле од вируса Западног Нила

Код двоје људи из Западнобачког и Јужнобачког округа у Србији потврђено је присуство вируса западног Нила, сезонског обољења које се преноси убодом зараженог комарца. То је утврђено после анализе Националне референтне лабораторије за АРБО вирусе и хеморагичне грознице Института за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак”.

Како наглашавају у Институту за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут”, у нашој земљи се интензивни надзор над овом болешћу спроводи од јуна до прве половине новембра, а пасивни у осталом периоду године. Имајући у виду искуства како околних тако и наше земље, први оболели се региструју углавном у другој половини јула, а највећи број случајева се пријављује током августа.

Грозница Западног Нила је вирусно обољење које се преноси убодом зараженог комарца. Главни вектор, односно преносилац је Culex pipiens, врста комарца која је одомаћена и код нас. Резервоар заразе су различите врсте птица, у којима се вирус одржава, док је човек случајни, односно такозвани слепи домаћин и инфекција се са њега даље не преноси.

Инфекција је званично први пут регистрована код нас крајем јула 2012. године и до 2022. године је регистровано 1.296 случајева грознице Западног Нила. Забележено је и 126 смртниx исхода који се могу довести у везу са оболевањем од ове грознице.

Већина особа (80 одсто) инфицирана вирусом Западног Нила нема никакве симптоме и знаке болести. Код мањег процента заражених особа (приближно 20 одсто) симптоми подсећају на обољење слично грипу, са наглом појавом повишене телесне температуре, главобољом, боловима у мишићима и зглобовима, умором, благим пролазним осипом и лимфаденопатијом. Међутим, код појединих особа долази до настанка асептичног менингитиса или енцефалитиса, односно неуроинвазивног облика болести, који захтева хоспитализацију. Симптоми неуроинвазивног облика болести су главобоља, укочен врат, тупост, дезоријентисаност, кома, тремори, конвулзије, слабост мишића и парализа.

Након прележане инфекције често долази до развоја дуготрајних последица, као што су: умор, губитак памћења, тешкоће приликом ходања, мишићна слабост и депресија. Леталитет је већи код старијих особа, нарочито код особа изнад 80 година.

Да би случај инфекције вирусом Западног Нила био потврђен код пацијента уз испољену клиничку слику неуроинвазивног облика болести (менингитис, енцефалитис, менинго-енцефалитис), неопходно је да се потврди присуство одговарајућих антитела у ликвору код оболелог пацијента.

У Институту „Батут” истичу да се због смањења ризика од заражавања вирусом Западног Нила, препоручује примена мера личне заштите од убода комараца. Треба користити средства за заштиту од комараца на откривеним деловима тела приликом боравка на отвореном, носити одећу дугих рукава и ногавица, светле боје. Препоручљиво је да одећа буде комотна, јер комарци могу да убоду кроз припијену одећу. Важно је избегавати боравак на отвореном у периоду најинтензивније активности комараца – у сумрак и у зору. Треба употребљавати заштитну мрежу против комараца на прозорима, вратима и око кревета, боравити у климатизованим просторима, јер је број инсеката тада значајно смањен. У случају појаве било каквих симптома који су компатибилни са неуроинвазивним обликом болести, одмах се треба јавити изабраном лекару.