Због чега мушкарци живе пет година краће од жена

Водећи узрок смртности код мушкараца и жена у Србији су болести крвотока – бројке Републичког завода за статистику (РЗС) сведоче да су у протеклој години кардиоваскуларне однеле чак 47 одсто живота. На другом месту су тумори, од којих је умрла готово свака пета особа лане, док је вирус корона постао трећи узрок морталитета током 2022. године. Од болести које могу да се доведу у везу са ковидом 19 прошле године је преминула свака петнаеста особа.

Када се статистика морталитета пажљивије анализира долази се до закључка да од болести крвотока више умиру жене, док су малигни тумори и вирус корона фаталнији за мушкарце. Припадници јачег пола су чешће жртве убистава и самоубистава. У Србији, мушкарци имају око пет година краће очекивано трајање живота од жена, а та разлика износи просек за готово све земље света.

У готово свим старосним добима, стопа морталитета мушкараца већа је од смртности жена – бројке РЗС-а сведоче да је у првој години живота 2022. године преминуо 151 дечак и 99 девојчица, док је од прве до 14 године преминуло 65 дечака и 59 девојчица. О фаталнијем утицају пубертета на понашање дечака илустративно сведочи чињеница да је од 15 до 24 године умрло 214 дечака и 63 девојчице, док је у периоду од 25 до 34 године умрло 394 младића и 166 девојака. И у средњем животном добу, број преминулих мушкараца је дупло већи од броја жена – од 35 до 44 године умрло је 1.007 мушкараца и 565 жена, док је од 45 до 55 године преминуло 7.576 мушкараца и 4.207 жена. Бројке говоре да је лане умрло 7.576 мушкараца и 4.207 жена у доби од 55 до 64 године, односно 16.374 мушкараца и 11.707 жена у доби од 65 до 74 године.

Трагајући за одговором на питање зашто мушкарци живе краће од жена, виши научни сарадник у Центру за демографска истраживања Института друштвених наука др Иван Маринковић је у истоименом тексту објављеном у зборнику „Промишљања актуелних друштвених изазова – регионални и глобални контекст” истакао да готово нема земље на свету у којој мушка популација има дуже очекивано трајање живота. Истраживања су показала да, чак и у време епидемија и глади, жене и даље имају нижу смртност од мушкараца. „Разлика између полова јавља се већ код одојчади и деце до пете године, јер дечаци имају знатно вишу стопу смртности. У узрасту од пете до 14 године смртност опада код оба пола, али у популацији младих и средовечних мушкараца поново значајније расте – у периоду од 20 до 34 године стопе смртности мушкараца су три до пет пута више у односу на жене. Због тога феномен веће смртности мушкараца већ дуго заокупља пажњу истраживача и та закономерност још увек није у довољној мери објашњена”, наводи др Иван Маринковић.

Он објашњава да су фактори који утичу на разлику у смртности између полова различити и најчешће их је немогуће изоловано посматрати. Наиме, поред биолошке условљености, разлика се још значајније формира због другачијег понашања мушкараца и жена. Мушка популација у просеку више конзумира дуван и алкохол, лошије се храни, мање води рачуна о сопственом здрављу и ређе иде код доктора. Поред тога, насилни узроци смрти су неупоредиво чешћи у популацији мушкараца.

„Разлике у понашању полова, по многим истраживачима, имају пресудан утицај на смртност мушкараца и жена. Као појединачно најјачи фактор смртности, везан за индивидуално понашање, истиче се утицај пушења. Пушење је највећи узрок морталитета и код мушкараца и код жена у Србији – четвртина свих смрти код мушкараца повезује се са дуваном, док је код жена дуван одговоран за девет одсто свих смртних исхода. Kада би се елиминисала смртност због пушења, мушкарци би имали дуже очекивано трајање живота за око три године, а жене за приближно годину дана. Употреба алкохола је, поред пушења и високог притиска, трећи најзначајнији фактор преране смртности. Висок унос алкохола је повезан са настанком многих болести, као што су болести срца, цироза јетре и одређене врсте малигних обољења. Штетна употреба алкохола представља озбиљан здравствени, али и економски и социјални проблем, пре свега због последица пијења – несрећа, саобраћајних удеса, насиља, смањене продуктивности, незапослености и криминала. Најновији резултати истраживања здравља становништва Србије РЗС и Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут” показују да 50,7 одсто становништва конзумира алкохол – мушкарци у значајно већем проценту свакодневно пију, чак осам пута више у односу на жене. Бар једном месечно, прекомерно пије 18,3 одсто мушкараца и 4,5 процената жена”, закључује др Иван Маринковић.