ЦИА обнавља разбијену обавештајну мрежу у Кини

Две суперсиле без нарочито видљивог резултата покушавају да побољшају односе, вероватно и због тога што се „испод радара” међусобно надзиру не би ли једна другој откриле тајне које скривају. Пекинг је најавио да ће предузети „све неопходне” контрамере након изјаве директора ЦИА Вилијама Бернса да је америчка агенција постигла напредак у обнови разбијене шпијунске мреже у Кини.

„Кинеска влада је то примила знању и предузеће све што је потребно да чврсто заштити своју националну безбедност”, изјавила је Мао Нинг, портпаролка Министарства спољних послова Кине, преноси „Саут Чајна морнинг пост”.

Мао је критиковала САД што оптужују Пекинг да се бави шпијунским активностима: „Американци су у више наврата ширили лажне информације о такозваној кинеској шпијунажи и сајбер нападима, док истовремено отворено признају да спроводе велике обавештајне активности против Кине.”

Бернс је поручио да ЦИА ради на обнови своје мреже након што је кинеска влада пре десетак година раскринкала групу доушника који су радили за америчку агенцију.

„Постигли смо напредак и радимо веома напорно током последњих година како бисмо осигурали да имамо јаке људске обавештајне способности, како бисмо тиме могли да допунимо оно што не можемо да добијемо другим методама”, рекао је Бернс недавно на летњем безбедносном форуму у Аспену. Тада је изјавио и да ЦИА развија систем раног упозорења, који се односи на планове евентуалног напада Кине на Тајван.

Кинеска државна безбедност задала је тежак ударац америчкој обавештајној мрежи у периоду од 2010. до 2012. године. Како пише „Форин полиси”, тада је најмање 30 доушника убијено или затворено. Истражујући шта је пошло по злу, ЦИА и ФБИ су развили три теорије, од којих до данас ниједна није потврђена. По једној, шпијуни су похватани јер је постојала кинеска „кртица” унутар америчке агенције. Друга је сугерисала да је то резултат „траљавог шпијунирања”. Трећа верзија упућивала је да је мрежа разбијена јер су кинески агенти успели да хакују тајни систем који је ЦИА користила за комуникацију са својим страним изворима.

После случаја обарања кинеског балона изнад САД и тврдњи Вашингтона да Пекинг с Кубе „прислушкује” Америку, Вилијем Бернс је у мају тајно путовао у Кину.

Директор ЦИА је отишао у Пекинг да убеди кинеске колеге да је важно одржавање отворених линија за комуникацију између две обавештајне службе.

Лајл Морис, виши сарадник Аналитичког центра за анализу Кине Азијског института за политику друштва, за Си-Ен-Ен каже да су такозване комуникације у кризним ситуацијама између две силе у најлошијем стању од 1979. године. Због тога и Вашингтон и Пекинг стављају нагласак на прикупљање обавештајних података како би разумели међусобне могућности, акције и стратешке намере.

Да је Вилијам Бернс очито нешто урадио на обнови доушничке мреже у Кини закључује се и по томе што је Џозеф Бајден најавио да ће га именовати за члана његовог кабинета. „Под његовим лидерством, ЦИА води врло јасан дугорочан приступ нашим националним безбедносним изазовима”, навео је амерички председник у саопштењу, мислећи на Бернсов приступ кад је реч о руским војним акцијама у Украјини и стратешком такмичењу с Кином, пренео је Ројтерс.

Ово није први пут да челници главне обавештајне агенције постају чланови председничких кабинета. Неколико бивших директора ЦИА, међу којима су Џон Дојч у време Била Клинтона и Вилијам Кејси за време Реганове власти, било је у ужем председничком тиму.

Да обе силе појачавају обавештајне напоре говори и то што је и бивши кинески министар државне безбедности Чен Венћинг на прошлогодишњем Конгресу Комунистичке партије унапређен у двадесетчетворочлани моћни Политбиро.

Чен Јисин, актуелни министар државне безбедности, поручио је да ће се безбедносни апарат „оштро обрачунавати” с онима који би могли да украду кинеске државне тајне.

Ова најава је у складу са заоштреним курсом државе према свима који могу да угрозе њихову безбедност. У Кини је од 1. јула ступио на снагу нови ревидирани закон против шпијунаже, који је овог пролећа усвојио Свенародни конгрес. Измењени пропис проширује дефиницију шпијунирања и забрањује пренос било каквих информација које се односе на националну безбедност. Али овај пропис са собом носи и правне ризике за запослене у страним компанијама, новинаре и научнике који покушавају да боље разумеју политику и економију Кине. Пре свега зато што закон није тачно дефинисао шта све спада под националну безбедност.