Среда, 01.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
ТУРБУЛЕНЦИЈЕ НА ПОЛИТИЧКОЈ СЦЕНИ У СЕВЕРНОЈ МАКЕДОНИЈИ

Раскол у ДУИ може и да промени власт у Скопљу

Албанци су незаобилазан фактор при формирању влада, а сада је дошло до превирања у њиховој највећој партији на коју мотре и САД
Раскол у ДУИ може и да промени власт у Скопљу
Скопље: жељан поглед ка Европској унији (Фото EPA-EFE/Georgi Licovski)

Специјално за „Политику”
Скопље – Иако су избори у Северној Македонији предвиђени за последњи квартал идуће године, политичка сцена ове земље је под сталним турбуленцијама. Пре свега, притисцима који константно долазе од спољног фактора, где је у овом тренутку актуелна промена Устава РСМ, како би се Северна Македонија домогла давно обећаних европских интеграција. Осим тог бремена, који је поделио власт коју предводи СДСН и опозицију, са ВМРО-ДПМНЕ на челу, криминалне и коруптивне активности високих функционера изазвале су и раскол у највећој албанској парламентарној партији ДУИ.

Ова странка је важан партнер у владајућој коалицији, па би овај унутарпартијски раскол могао утицати и на саму владајућу структуру. Подсетимо и на то да је кључ промене Устава РСМ, што је услов за улазак земље у Европску унију, у рукама највеће опозиционе партије – ВМРО-ДПМНЕ, која се противи промени највишег државног акта, и поред оштрих „сугестија” које је премијер Димитар Ковачевски (СДСМ) пренео из Вашингтона. Један од услова које је Христијан Мицкоски (ВМРО-ДПМНЕ) изложио на састанку са премијером јесте излазак ДУИ из власти, управо због њихове укључености у криминал и корупцију.

Након распада СФР Југославије Албанци су имали значајну политичку улогу у креирању новог политичког система и стварању самосталне и независне државе Македоније, као и данашње Северне Македоније. Њихове одлуке су увек ишле у правцу који је предлагао спољни фактор, почевши од промене имена земље. Још од албанске оружане побуне, Охридским оквирним договором формирана је званична партија Албанаца – ДУИ, са Алијем Ахметијем на челу, која се увек налазила у власти. Данас у Влади Северне Македоније Албанци заузимају готово половину министарских места, а њихови представници заузели су и челна места судских извршних тела. Међутим, незадовољство њиховим радом нису испољавали само македонски грађани већ и америчка и европска администрација, и то пре свега због уплетености у криминалне и корупцијске активности. Холандска влада управо је из тих разлога прекинула финансирање пројеката у овој области.

Корупција и криминал унутар партије ДУИ изазвали су унутарпартијски раскол. Са једне стране, нашао се лидер партије Али Ахмети са својим присталицама, а са друге стране, Изет Меџети, као лидер крила које се противи оваквој политици странке. Меџети је, наиме, дуже време тражио од Алија Ахметија да се смене високи партијски функционери – потпредседник владе Алтан Груби и министар иностраних послова Бујар Османи – због упетљаности у корупцијске и криминалне радње. Међутим, Али Ахмети се ни данас није одрекао својих најближих сарадника.

Груби и Османи су, иначе, непосредно након полагања заклетве у Собрању, били у Приштини, у пратњи лидера Алија Ахметија, који је дао исказ пред специјалним судом на Косову за ратне злочине. Тај случај није затворен, бар како је јавност обавештена, али је могуће да Меџети нешто више зна о томе, будући да је ових дана формирао покрет коме су приступили сви они који се не слажу са Ахметијем и осуђују Грубија и Османија.

Имајмо у виду и чињеницу да се све ово збива управо у време када је америчка администрација најавила оштре санкције за све земље западног Балкана, које не поштују владавину права, у којима провејавају криминал и корупција. Да се Блинкен није шалио када је ову поруку упутио премијеру Ковачевском, као ни Ескобар, који је исто то потврдио за јавност, показале су санкције уведене градоначелнику Струге због мешања у одлуке судске власти.

Актуелна дешавања на политичкој сцени ове земље могу изазвати нове заплете, на пример, удруживање албанске опозиције са Меџетијем на челу и македонске опозиције са Мицкоским на челу, а можда и формирање нове власти.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

nikola andric
Nije lako odluciti koji deo Makedonije prikljiciti velikoj Albaniji. Strah ih je od Bugara odnosno njihovog prava veta u E. Savetu. Kako ce onda bez evropskih fonodva?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.