Моје злато у мом трезору

Све више држава враћа своје златне резерве у матичне земље, закључак је најновијег истраживања америчке инвестиционе компаније „Инвеско” из Атланте. Главни разлог за овај потез су западне санкције против Русије и накнадно замрзавање њене имовине, преноси агенција Ројтерс. „Инвеско” је ове године спровео истраживање у које су били укључени централне банке и државни фондови из неколико земаља, а оно је показало да 68 одсто анкетираних организација чува своје златне резерве у матичним земљама. У 2020. години, било је 50 одсто. Ројтерс овај тренд приписује замрзавању половине руских златних и девизних резерви у вредности од 583,74 милијарде евра у склопу санкција. За једног од анкетираних, злато је „сигурно уточиште” које треба „обезбедити”.

И Народна банка Србије (НБС) све злато сада чува у својим трезорима и таква је ситуација од јула 2021, када је у трезоре унета и последња тона злата која је стајала у иностранству.

„Поред тога што повећањем девизних резерви на рекордне нивое од бруто 22 милијарде евра, НБС појачава отпорност домаћег финансијског система на екстерне шокове, води рачуна и о правилном распореду, структури односно диверзификацији девизних резерви. Доказ томе је и повећање резерви злата на рекордно високе нивое. Крајем маја 2023. златне резерве тежиле су 38,5 тона, што је два и по пута више него крајем 2012. када је количина износила 15,3 тоне. Вредност златних резерви је око 2,3 милијарде евра, што је 3,6 пута више од њихове вредности крајем 2012. од око 0,6 милијарди евра, наглашавају из НБС.

Поред тога што је током десет година Народна банка Србије континуирано увећавала резерве куповином злата највеће финоће (99,99 одсто) из домаће производње (РТБ Бор, а затим и „Циђин копер”), НБС је куповином злата у иностранству (што је био први пут да централна банка купује злато у иностранству) увећала златне резерве за још 12 тона. Крајем 2019. за девет тона, а затим крајем 2020. за још три тоне.

Све наведене куповине (укупно 12 тона и све с међународним ЛГДС стандардом, које гарантује високу финоћу од најмање 99,5 одсто злата) обављане су на међународном тржишту у Лондону, преко једне од најкредибилнијих међународних институција Банке за међународна поравнања из Базела, након чега су до средине 2021. године биле чуване на посебним рачунима у трезорима у Берну. Поред тога, у оквиру резерви злата, а чувано у трезорима у иностранству, стајала је и још једна тона која је преостала из поступка сукцесије. Она је била у трезорима у Лондону, код Банке Енглеске. Средином 2021. године (мај, јун), закључно с јулом 2021, када је увезена последња тона из Лондона, НБС је, у амбијенту појачане глобалне неизвесности, а у складу с праксом репатријације злата и других централних банака у матичне земље – попут немачке, холандске, аустријске, пољске, мађарске и румунске централне банке – увезла и вратила у земљу, односно у своје трезоре свих 13 тона злата из иностранства (једну тону која је остала из сукцесије и 12 тона купљених крајем 2019, односно 2020).

Враћањем злата у матичну земљу НБС је настојала да повећа расположивост и сигурност златних резерви у периодима кризе и неизвесности.