Опрезно са осетљивим темама

Роман америчке књижевнице Шери Џонс „Драгуљ Медине” историјска је фикција о животу пророка Мухамеда и његове најмлађе жене Ајше, која у последње време, код нас, и у свету, изазива опречне реакције. Оно што се најпре замера овом роману јесте то што подвргава руглу муслиманску историју, будући да муслимани сматрају да је писање о пророку Мухамеду ван Курана светогрђе.

У нашим књижарама ова књига појавила се 1. августа, у издању „Беобука”, што је названо њеном светском премијером, само из тог разлога што је амерички издавач „Рендом хаус” повукао „Драгуљ Медине” из штампе због врло негативне критике универзитетске професорке Дениз Спелберг, као и због страха да ће роман изазвати верско незадовољство ширих размера. 

Две недеље пошто се роман Шери Џонс нашао у нашим књижарама, повучен је из продаје, због тога што је Исламска заједница у Србији, на чијем је челу муфтија Муамер Зукорлић, упутила званично саопштење да „Драгуљ Медине” вређа осећања муслимана. „Беобук” је затим, уз извињење, књигу повукао из продаје, да би само неколико недеља касније ипак одлучио да је врати. Одлучујућу улогу у томе да књига буде враћена читаоцима имало је посредовање омбудсмана Саше Јанковића. 

Мешихат Исламске заједнице у Србији није поново коментарисао одлуку „Беобука” да роман Шери Џонс врати у књижаре.

Али, будући да објављивање „Драгуља Медине” на српском може имати и политичку конотацију, после враћања књиге у продају, у понедељак се огласила Влада Републике Србије.

Она је изразила жаљење што су издавањем књиге „Драгуљ Медине” у Србији повређена осећања припадника муслиманске вероисповести, додајући ипак да не може да се меша у издавачку делатност, и да су слобода говора и изношење ставова загарантовани Уставом. Али, како је наведено, тим је више важан лични осећај одговорности оних који доносе одлуке, које могу да имају далекосежно негативне последице. 

– Издавање ове књиге, с обзиром на сложену и осетљиву политичку ситуацију у свету, није у интересу борбе за очување територијалног интегритета и суверенитета Србије – наведено је у саопштењу Владине канцеларије за сарадњу са медијима.

Уследила је реакција дванаест невладиних организација поводом овог саопштења Владе Србије. Невладин сектор изразио је забринутост због подршке коју је Влада том приликом дала Мешихату Исламске заједнице у Србији. Мешихат је, како је наведено у овом саопштењу, притисцима и уценама приморао издавача да књигу повуче из продаје. Уследио је закључак да је Влада спремна да ограничи уживање основних људских права у име политичких разлога и интереса.

Изјава министра културе Небојше Брадића, поводом враћања књиге „Драгуљ Медине” у продају, била је суштински сагласна са оним што је изјавио и омбудсман Саша Јанковић:

– Министарство културе Србије држи се стандарда да у овој земљи нема цензуре, као и да издавачку и уређивачку политику издавача одређују они сами – рекао је министар Брадић.

По оном старом правилу да је контроверзни имиџ штива одлична реклама, оба издања „Драгуља Медине”, у тиражу од по хиљаду примерака, одмах су распродата у Србији.

Српски ПЕН центар није се званично оглашавао поводом објављивања „Драгуља Медине” на српском језику. Потпредседник ПЕН-а, књижевник, и директор издавачке куће „Геопоетика”, Владислав Бајац, противи се било каквим забранама и мешању у планове издавача, било да их изричу верске заједнице или држава. Владислав Бајац је истовремено изразио и разумевање за врло осетљиву тему верског у књижевности:

– Свако дирање у ту врсту врхунске личности, из било које вере, јесте осетљива тема, сама по себи. Било да је реч о Исусу или Мухамеду, сигурно је да то захтева врсту априорне обазривости. У сваком случају реакција припадника било које вере, на начин како је то учињено у случају „Драгуља Медине”, није примерена, и мислим да ми нисмо земља од које то треба да почне. Такође, мислим да ни држава нема право на такву врсту реаговања, а из овога што сам видео, то је став политички измирљив, јер има врсту благе осуде и опомене, а има и нијансу брањења принципијелног става слободе:

– Оно што мене, као писца, највише занима, а о томе не могу да судим, због тога што ову књигу нисам прочитао, јесте да ли се ради о квалитетној литератури – наставља Бајац. – Поставља се питање зашто су се и медији тако лако „закачили” за ову тему, да ли због искрене жеље да бране слободу говора, или зато што је то комерцијална тема. Али, ако књига није квалитетна, све је доведено у питање, и мимо принципијелних ставова, брани се нешто што није квалитетно.

Књижевник и члан управе српског ПЕН-а Александар Гаталица изразио је мишљење да се роман „Драгуљ Медине” најпре огрешио о књижевност, а тек потом, евентуално, о осећања муслимана широм света. На наше питање да ли је било потребно да се овим поводом оглашава Влада Србије, Гаталица каже да није.

– Реч је о рђавој литератури. „Драгуљ Медине” врло је „танка” књига, писана лошим журналистичким стилом. Не знам како треба написати књигу о теми која озбиљно задире у верска осећања милиона људи, али знам како изгледа једна лоша књига. То је један спектакуларистички начин писања, начин љубавног викенд романа. И чак да јунак није пророк Мухамед, књига би била увредљива, или недостојна пажње – каже за „Политику” Александар Гаталица.