Лазаревац украшен мозаиком

Мозаици су симбол Лазаревца. Они у овој престоничкој општини украшавају око стотину дворишта, а њима су исписани називи и бројеви улица. Мозаици су и на фасадама Туристичке организације „Лазаревац”, ЈП „Топлификација” и на улазу у ФК „Колубара”, као и на плочницима у пешачкој зони у срцу града. Лазаревачко удружење ликовних уметника – „Лулу” у жељи да корак по корак открије тајне ове старе ликовне технике и да је приближи различитим генерацијама, од 2012. године организује колонију, чији је оснивач Мирко Ковачевић.

– Повезали смо знање, умеће и стваралачке снаге у намери да се у пешачку зону уместо планираних бетонских плоча постави гранит из локалних рудника, којим је урађена и Кнез Михаилова улица. Наша идеја се остварила. Мозаици имају гранитне рамове од чега су урађени плочници, па је овим уметничким решењем добијена складна просторна целина пријемчива за око, баш као што је то и цео крај, имајући на уму да је урбанистички пројекат Лазаревца, као „зелени појас” урадио архитекта Михаило Митровић (1922–2018). Лазаревац и околина обилују природно-историјским наслеђем и то је можда разлог што је и мозаик препознат у овом окружењу – прича Мирко и напомиње да су му пријатељи и колеге својим залагањем помогле да се оваj ликовни догађај очува јер су ранијих година долазили из Париза и Сан Франциска. На колонији, уз академске уметнике, Ковачевић окупља и аматере, а посебно му је драго што су заинтересована деца јер њима преноси знање захваљујући свом педагошком искуству. Према његовим речима, дечаци и девојчице у радионици слушају о историји мозаика, али и разним гранама уметности, а затим и практично потврђују научено градиво, спајајући теорију и праксу уз дружење. Уз лазаревачке ђаке овог лета придружио се и десетогодишњи Роберт Топаловић из чукаричке осмолетке „Ђорђе Крстић”. У раду га је подржала тетка, Биљана Шипетић, сликар конзерватор. С обзиром на то да је тема на радионици била задата и да су мотив биле птице, овај дечак је изабрао тукана. Док је према нацртаној скици на папиру слагао каменчиће на подлогу, открио је да је већ изабрао занимање – биће истраживач животиња.

Академски сликари Јанко Масловарић, Николија Тубић, Јана Никић и Стефан Петронијевић показали су своје уникатне мозаичке рукописе. Природа је, сагласни су, најбоља инспирација, а креирајући у цветном дворишту, лагано како то мозаик и захтева, они су у радове унели и одређену поетику, подсећајући да им је ова размена искустава добродошла за професионални развој. Птице међу којима су ласта, врабац, колибри, рода... носе симболику и свако на свој начин може да је тумачи у неким новим лазаревачким просторима.