Гоме прати трагове у снегу

Власина – Зарудела рана јесен на Власини. Златножута боја осваја витке крошње брезе, букве и јасике, зелене се борови и јеле. Сунчани септембар обукао у свечану одору махале расуте око Власинског језера – Метљике, Ивкови, Илијинци, Миловци, Дојчинови, Полом, Гаџини, Вујинци, Лончини, Чардарови, Данкови, Страхињини, Јанчини, Манџини, Стевановци...

Власинска села су углавном празна. Власинци су се иселили у Лесковац, Ниш, Крагујевац, Београд, Краљево, Неготин. Нема места у Србији где их нема. Остали су стари. На бирачком списку Месне заједнице Власина има само 120 гласача. Власина је најлепша у сезони када овде врви од туриста и викендаша, али када прође сезона, остану само малобројни становници који једва чекају повратак туриста, да Власина оживи.

Један од ретких сталних становника Власине је 59-годишњи Драгомир Ристић Гоме који са супругом Миљом живи у Метљикама, засеоку села Товеџије, који нас најпре упознаје са историјом ових лепих предела:

– Махала Метљике добила је име по брезама, а име села Товеџије потиче од турске речи товеџија која значи пушкар. Овде су некада живели Турци који су се бавили рударством и прављењем пушака. Људи се сада баве земљорадњом и сточарством, али су остали само стари који више не могу да раде.

Гоме, како га сви зову, бавио се грађевинарством и радио је у Београду, Подгорици, Бањалуци, Скопљу, а онда се запослио у Власинским хидроелектранама и до одласка у инвалидску пензију радио је на самој брани на одржавању.

(/slika2)– Клима на Власини је ћудљива. У току дана промене се сва годишња доба. Зиме понекад буду благе, али буду и сурове када снег завеје куће и путеве, па једва можете да одете до првог комшије. У јесен обезбедимо дрва и намирнице за пола године – од новембра до почетка маја. Снег некад буде од почетка новембра до априла. Намирницама се снабдевамо доле код бране, а има продавница и у хотелу „Нарцис”. Ма, продавница има, него људи нема – јада нам се Гоме.

Махала Метљике удаљена је од језера 600 метара и налази се на висни од око 1.300 метара. Има поглед на горостасни Чемерник висок 1.638 метара и на Црнотравску плану која се као какав див уздиже изнад језера и читавог црнотравског краја на 1.717 метара. Са врха Црнотравске плане види се Софија.

Кућа нашег домаћина је до пре неколико година била усамљена, али се викенд-насеље толико брзо шири, да је већ окружена викендицама. Две су подигнуте изнад њихове куће и ако се изградња настави овим темпом, Гоме и Миља ће се наћи у средишту викенд-насеља. То је њихова срећа.

– У лето нисмо сами. Спријатељили смо се са викендашима, ми помажемо њима, а они нама. Чувамо им викендице, а они нама довезу намирнице из града, само им јавимо телефоном шта нам треба – прича Гометова животна сапутница Миља.

Занимљиво је да се викендице више не граде поред самог језера, већ све више у шумама изнад језера. Гоме нам прича како је власник познате кланичне индустрије из Лесковца прошао читаву обалу језера, а онда се одлучио да сагради велелепно здање на скровитом месту у буковој шуми где са породицом и пријатељима проводи сваки викенд. Драгомир Ристић Гоме је прави кључар власинских викендица, јер брине о петнаестак викенд-кућа расутих од његове родне куће па све доле до бране.

– Власници су ми дали кључеве и ја обилазим викендице, проверавам струју, воду, чувам их од лопова, посебно зими када пратим трагове. Знам кад власници нису ту. Дешавале су се крађе, највише у пролеће и зиму. Обили су викендицу професора из Ниша Воје Стојиљковића, Благоја Јањића и Боре Антића из Врања, као и друге. Односе вредне ствари – техничку робу, телевизоре, прибор за пецање, чамце, моторе за чамце, све оно што могу да продају – каже Гоме.

Иначе, судећи према броју пријављених водомера, на Власини има око 900 викендица, а велики број их је у изградњи. Највише власника је из Лесковца, Врања, Ниша, затим, из Власотинца, Сурдулице, Београда, Крагујевца и из других градова.

Милан Момчиловић