Мајчинство као табу тема

Мајчинство се не може свести само на срећу, љубав и радост. Од трудноће до порођаја, преко дојења до образовања, мајчинство прате мноштво емоција, од бола до жртвовања.

Пратећи мајчинство кроз историју, овај француски документарац говори о митовима и причама за децу у вези са фигуром мајке, бабица, деце, али и о положају жена у нашем друштву.

Да ли мајчинство може бити табу? Ако погледамо Библију, видећемо два женска лика. Тако прича почиње. За цркву, жене имају два лица – Еве, заводнице, и Марије, Исусове мајке. Са једне стране симбол опасности, са друге послушности. Ева и Марија су нарочито занимљиве за западни свет, који је дуго био под утицајем хришћанске културе. Мајчинство је играло важну улогу код ова два лика, али и за људски род – Ева је била прва грешница, али и мајка човечанства. Њено мајчинство је нека врста казне, док је Маријино искупљење.

Вековима, доктори и теолози у дослуху третирали су жене као несавршена и контрадикторна бића. Самим тим и трудноћа је изазивала опречна осећања: фасцинацију и мистерију, али и одбојност и гађење.

Медицински дискурс трудноће нешто је напредовао од ренесансе до 19. века. Људи су дуго на трудноћу гледали као на болест. Доктори су сматрали да су жене патолошки болешљиве и предиспониране за оболевање. Тако су пубертет, трудноћа и менопауза сматране за болести. Акушери из 17. века односе се према трудноћи као деветомесечној болести… Самим тим, трудноћа је морала бити скривена. Чак и када би жена обзнанила да је трудна, није било примерено да покаже свој стомак, или било који други знак трудноће. Ови религиозни и друштвени табуи задржали су се скоро до шездесетих година прошлог века. Тешко је замислити да су толико потрајали. Не да жене током трудноће нису биле присутне у јавности, нису биле скривене, али свакако су облачиле одећу која скрива трудноћу. Из скромности, или страха од осуде?

У Музеју декоративних уметности у Паризу видећемо корсете које су носиле жене виших и аристократских кругова у 18. веку. Труднице нису биле поштеђене мучења да имају танак струк и истакнут врат.

Занимљиво је да је начин на који се трудноћа посматра и представља промењен врло скоро. Тек шездесетих и седамдесетих година прошлог века труднице су почеле да носе одговарајућу одећу, ону у којој се виде њихови стомаци, а још двадесетак година касније, осамдесетих и деведесетих дошло је до велике промене – нагог позирања трудних жена, филмских и музичких звезда. Ова еволуција у вези је са једном другом занимљивошћу, а то је да је до тада сексуалност била са једне стране, а материнство са друге, сада се та два појма најзад могу помирити.