Ко нас гура у средњи век

Да ли се точак историје почео да окреће уназад и да ли нас дигиталне технологије враћају у средњи век? Интернет је информације приближио људима широм планете али их је буквално затрпао лажним вестима, теоријама завере, дезинформацијама, бизарним појавама и неограниченом количином глупости.

Добро дошли  у дигитални средњи век.

Све више људи у тзв. развијеним западним демократијама сматра да глобалне елите буквално пију крв деце да би остали млади. Недавна истраживања показују да чак 17 одсто Американаца верује у мит о КАнону (теорије завере које лансирају анонимни извори тзв Ку ).

Око пет одсто Немаца верује у идеје везане за антидемократски Рајсбургер покрет, који пропагира тезе да немачки Рајх наставља да постоји одбацује легитимитет модерне немачке државе.

Једна трећина Британаца верује да се моћне личности у Холивуду, влади и медијима тајно баве трговином децом.

Да ли је човечанство на повратку из просветљења у мрачно доба?

Како се јавност окреће ка екстремима тако се и политичари прилагођавају. Десетине кандидата за амерички Конгрес, укључујући успешно изабрану Лорен Боеберт, подржавају теоретичаре завера. Немачка крајње десничарска популистичка партија Алтернатива за Немачку, позната по радикализму, на врхунцу је популарности, док је аустријска Слободарска партија побеђује на већини бирачких места.  Недавни долазак на власт крајње десних партија у Италији и Шведској, само подстичу овај тренд.

Од посланика конзервативаца Данијела Кавчинског 2020. године затражено је да се извини што је присуствовао конференцији националних конзервативаца у Риму, подсећа британски „Гардијан”. Догађај је упамћен по присуству екстремно десничарских личности као што су Ђорђа Мелони, Виктор Орбан, бивши водитељ „Фокс њуза” Такер Карлсон и десничарски кандидат за председника САД Рон Десантис.

Ове године је читава делегација водећих британских конзервативаца присуствовала истој конференцији у Лондону. Странкама екстремне деснице можда ће бити тешко да се попну на власт у Британији, али им не недостаје путева за екстремистичке идеје да дођу до Вестминстера.

Секретарка за унутрашњих послова Суела Браверман назвала је мигранте који стижу у Велику Британију као „инвазију на нашу јужну обалу“, док је посланица Миријам Кејтс дала признање теоретичарима завере када је упозорила да су „дечије душе уништене културним марксизмом”.

Коришћењем израза као што су „инвазија“ и „културни марксизам“ позивају слушаоце да отворе Пандорину кутију митова о завери. Истраживања показују да вас веровање у једног чини подложнијим другима.

Да ли смо сада у тачки када је прекасно да се заустави превласт демократија од стране крајње десничарских идеологија и завереничког размишљања? Ако јесте, да ли једноставно морамо да прихватимо „нову нормалност”?

Побољшање друштвених услова и смањење економске неједнакости би донекле допринели смањењу ових појава. Страхове и фрустрације грађана сада успешно инструментализују екстремисти, опортунистички политичари као и профитно оријентисане компаније друштвених медија.

Младима треба помоћи да постану добри дигитални грађани са правима и обавезама на мрежи, како би се развили у критичне потрошаче информација.

Школски наставни планови и програми требало би да уведу нови предмет на психологије и интернет студија како би помогли новим дигиталним домороцима да схвате силе које су њихови родитељи тешко схватили: психолошке процесе који покрећу динамику дигиталне групе, онлајн ангажовање и успон завереничког размишљања.

Ако се овако наставе будуће генерације ће да гласају за теоретичаре завера који ће долазити на власт.

Због тога само млади могу да преокрену наше путовање ка дигиталном средњем веку.