Станове „греју” нове цене

Грејна сезона почиње 15. октобра, али ће Београђане већ oд 23. септембра „огрејати” нове цене. Због вишеструког поскупљења енергената и усклађивања са инфлацијом, градска комунална предузећа повећала су цене просечно осам одсто. То значи да ће домаћинства која се греју преко топлана убудуће плаћати 284 динара више него досад, док ће станови који нису прикључени на топловод издвајати 113 динара више. То, међутим, не значи да ће за грејање утрошити мање новца, јер је електрична енергија ове године поскупела за 15 одсто.

На основу захтева „Електрана” суграђани чији се станови загревају преко радијатора уместо 43,82 динара убудуће ће плаћати 47,33 динара по квадрату. Власници или закупци пословних просторија плаћаће грејање 69,5 динара по квадрату, што је осам одсто више у односу на досадашњих 64,3 динара.

Од уторка биће кориговане цене и пијаће и отпадних вода па ће домаћинства кубик воде уместо 35,19 динара плаћати 38 динара. Изношење смећа грађани су плаћали 3,9 динара по квадрату стана, а од сада ће износити 4,2 динара.

За месечно одржавање лифтова, кровова, фасада и заједничких просторија, власници станова од 50 квадрата досад су издвајали 335,29 динара, а убудуће ће то износити 362 динара. То значи да ће домаћинства за поправку лифтова уместо 2,35 динара плаћати 2,54 динара, одржавање кровова уместо 1,45 динара износиће 1,57 колико ће коштати и хитне интервенције. И услуге чистачица стубишта поскупеле су за 10 динара тако да ће сада за њихов посао станари плаћати 139 динара.

Последњи пут комуналне услуге поскупеле су 1. фебруара 2007. године за 17,5 одсто. Од тада њихова цена није коригована, док су цене нафтних деривата порасле за око 40 одсто, а цене електричне енергије и више од 30 одсто, због чега су „Електране”, „Водовод” и „Чистоћа” пословали са губицима.

Упркос новом поскупљењу, надлежни у Граду тврде да су цене комуналија у главном граду и даље међу најнижима у Србији. Домаћинство са просечним примањима у Београду за комуналне услуге месечно издваја 7,9 одсто зараде што је најмање у Републици. У Зајечару се, на пример, за комуналне услуге издваја чак 14,6 одсто личног дохотка, у Ваљеву 13,3, у Нишу 10,4, а у Ужицу 10,7 одсто.
Социјално угрожене породице могу остварити попуст на плаћање комуналних услуга од 10 до 50 одсто, а на пет одсто попуста имају право домаћинства која су до петнаестог у месецу измирила дуговања за претходни месец.

Домаћинство од три члана са укупним примањима до 12.000 динара може остварити највећи попуст од 50 одсто, док породица са истим бројем чланова, која месечно има 40.000 динара, плаћа рачун 10 одсто мање од укупно обрачунате цене. Највећи попуст имају породице са пет или више чланова, уколико су им месечна примања свега 15.000 динара, док са примањима до 30.000 обезбеђују попуст од 30 одсто.

Право попуста на комуналне производе и услуге имају и подстанари који су закључили уговор о подстанарском односу са станодавцима, када је уговором утврђено да комуналне производе и услуге у систему обједињене наплате „Инфостана” плаћа подстанар под условом да има пребивалиште у Београду.