Проблем легализације водокрадица

Водокрадице су, кажу у „Београдском водоводу и канализацији”, постале глобални проблем и има их у свим светским метрополама, од Берлина до Џакарте. У главном граду чврсто су решили да спрече крађе, јер од 68.000 привредника око 33.000 нелегално користи воду.

Радници „Водовода” имају много мука и непријатности око убеђивања „дивљих” потрошача да потпишу приступницу њиховом систему наплате, па је Стево Савић, директор сектора продаје, најавио да ће наредне недеље на Управном одбору предузећа инсистирати на слању дописа Скупштини града да им одобре достављање рачуна потрошачима за које имају доказе да воду троше „на дивље” и прикључе их на водомере.

– Краду воду али би и они требало да потпишу сагласност да можемо да их региструјемо као потрошаче, међутим довијају се како год могу да то избегну. За пет месеци обишли смо око 4.332 нелегална корисника и само 10 одсто је пристало да потпише регистрацију, док смо комуналној инспекцији послали 160 пријава. Иако знамо тачне адресе и имена привредника који су се без дозволе прикачили на градску водоводну мрежу, ни након више година не бисмо успели да их приморамо да плаћају воду. За то време они би вишеструко оштетили грађане који редовно измирују рачуне, јер плаћају и оно што незаконити корисници потроше. Овако ћемо их регистровати, па ако се покаже да смо некога грешком означили као нелегалног корисника воде, исправићемо грешку. Проблем је што се крију од наших људи, данима не отварају врата, лажно се представљају и грубо одбијају да потпишу сагласност. Недавно ми је комшија који не плаћа воду, а знам да је власник радње, рекао да не зна где је газда локала, да је он ту само у пролазу. Када сам му објаснио да живим у комшилуку и да знам да је он власник, почео је да се правда тим што не зна коме да се пријави и плати воду – објаснио је Савић.

Списак неплатиша у „Водоводу” су направили тако што су од Агенције за привредне регистре узели попис свих фирми у граду, обележили оне који плаћају рачуне и дошли до закључка да преосталих 33.000 привредника нелегално троши воду. То су углавном фризерски и козметички салони, пекаре и кафићи у стамбеним зградама, који користе доста драгоцене течности, а уместо њих рачун плаћају остали станари здања. Догађа се да власници држе локале у зградама, али кубик воде плаћају 35 динара, што је цена за домаћинства, а не дупло више колико „Водовод” наплаћује привредним субјектима. Српском довијању нема краја, тако да има и оних који на адресу стана у коме живе пријаве фирму, док им се предузеће налази на сасвим другом месту. Онда им на стан стиже исправан рачун по цени воде за фирму, док воду за стан не плаћају.

Савић је, како каже, био изненађен када је недавно на Светском конгресу вода у Бечу од колега из Аустрије и Индонезије чуо да имају исти проблем са водокрадицама. Међутим, у развијенијим земљама увели су џи-пи-ес систем снимања подручја, помоћу ког евидентирају сваког новог потрошача. Савић објашњава да се и код нас разматра та могућност, али да ће им у откривању неплатиша помоћи и Географско информациони систем.

– Већ уносимо у ГИС податке о садашњим легалним и нелегалним корисницима, тако да ћемо уочити чим се на неком месту појави нова или повећана потрошња воде. Овакво снимање потрошача воде заживеће веома брзо – истакао је Савић.