Табаковић: Инфлацијa у складу са ранијим проценама НБС, до краја године око осам одсто

Инфлација у Србији се креће у складу са предвиђањима централне банке и требало би до краја године да буде око осам одсто, изјавила је данас гувернерка Народне банке Србије (НБС) Јоргованка Табаковић.

Она је на седници Одбора Скупштине Србије за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава подсетила да је инфлација у првом тромесечју ове године достигла свој максимум од око 16 одсто и да се од тада налази на силазној путањи.

„У јуну је инфлација била 13,7 одсто, а оно што ми видимо за јул на основу података који су доступни, то је да месечне инфлације у целости гледано после дужег времена највероватније није ни било”, навела је Табаковићева.

Гувернерка очекује да се међугодишња инфлација најпре спусти на ниво од 12,5 одсто, уз нека ситна одступања.

„Када је реч о месечним стопама инфлације до краја године ми их врло опрезно пројектујемо. Процењујемо да ће их бити и да би требало да износе у просеку 0,3 одсто. Међугодишње посматрано очекујемо да се сваког месеца инфлација смањи за око један процентни поен и да крај године завршимо на нивоу од око осам одсто и то је била наша ранија пројекција”, казала је гувернер НБС.

Према њеним речима, кључни фактори због којих се пројектује смањење инфлације је рестриктивна монетарна политика НБС и Европске централне банке.

„Имамо и смањење увозне инфлације, оне која нам је у претходне две године направила највећи проблем и чинила највећи део наше инфлације. Ту пре свега мислим на нормализацију светских цена енергената, хране, метала и сировине. Приметно је и смањење трошкова у пољопривреди и индустријској производњи, што би повољно требало да се одрази на цену пшенице и кукуруза, као и индустриско биље, а индиректно и на ниже улазне трошкове у производњи основних животних намирница, па и на ниже цене меса, уља, шећера, брашна...„, казала је Табаковићева.

Она је додала да је приметна и нормализација међународног транспорта, а и домаћа фискална политика, како наглашава, такође делује рестриктивно што потврђује чињеница да од почетка године Србија бележи суфицит у републичком буџету.

„На смањење инфлације, делује и смањење домаће тражње што видимо по смањењу количинског промета у трговини на мало од почетка године код свих категорија” , казала је гувернерка.

Она је навела да су у пројекције инфлације до краја године укључена сва потенцијална будућа повећања и да уколико њих не буде, инфлација ће бити нижа од пројекције.

„Очекујемо да се до краја године инфлација спусти на ниво од око осам одсто и да се половином наредне године, а можда и раније, врати у границе дозвољеног одступања од циља, а то је познатих три плус - минус 1,5 одсто”, додала је она и навела да ризици ипак постоје, али да су они овог пута мање изражени.

Она је нагласила да су сви резултати рада НБС мерљиви и проверљиви.

„Резултати нашег рада показују да смо одговорно водили монетарну политику и надзирали рад финансијских институција у земљи. Да смо одговорно управљали девизним резервама земље, као и да смо поуздан партнер Влади Србије у спровођењу економске политике”, казала је она.

Нагласила је да се економска политика у последње три године спроводи у врло комплексним и изазовним околностима, преноси Танјуг.