Температуре у Ирану достижу рекордне висине док се земља бори са кризом воде и дезертификацијом

ТЕХЕРАН – Температуре у Ирану достижу рекордне висине, реке и језера пресушују, а дуготрајне суше постају норма, наглашавајући кризу са водом која велики део територије земље претвара у пустињу а због високих температура Иран најављује дводневне нерадне дане у земљи, пренела је званична новинска агенција ИРНА.

Портпарол владе Али Бахадори Јахроми рекао је да је одлука о затварању владиних канцеларија, банака и школа у среду и четвртак уследила након што је министарство здравља упозорило на могуће повећање случајева топлотних удара због високих температура у земљи.

Температура у градовима и местима у Ирану достизала је 40 степени Целзијуса, а у Техерану данас је измерено 38 степени Целзијуса, јавља Бета.

Температуре у југозападном Ирану достигле су 66,7 степени Целзијуса, више од онога што се сматра подношљивим за људски живот.

Дезертификација у Ирану се дешава великом брзином, а званичници су прошлог месеца упозорили да више од милион хектара територије земље, што је отприлике величина Либана сваке године постаје ненастањива.

Ирански научници упозорили су да је ниво воде у језеру Урмија, којем прети велика опасност од исушивања, најнижи забележен у последњих 60 година. Техеран покушава да се избори над ситуацијом у земљи у којој је до 90 одсто земље сушно или полусушно. Али сат откуцава како би се спречило оно што су чак и званичници признали да би могло довести до егзистенцијалне кризе и масовног егзодуса цивила из једног дела земље у други или чак у иностранство.

Недостатак воде и неуспели напори иранских власти да нађу одрживо решење су добро документовани. Проблем је довео до великих брана и пројеката наводњавања који су захтевали велику количину воде који су заузврат допринели исушивању река и подземних резервоара воде.

До сада је Иран покретао различите иницијативе за борбу против дезертификације, које укључују обнављање земљишта, пошумљавање и решавање прекомерне експлоатације резерви воде.

Иран је такође потписник Конвенције УН за борбу против дезертификације, укључен је у напоре Организације за храну и пољопривреду УН да ублажи ефекте пешчаних олуја и покушавали су да реше проблеме животне средине преко свог петогодишњег развојног плана.