Нада и оптимизам за будућност Србије

У Србији данас све више срећем невероватно талентованих и паметних људи који раде на глобалном тржишту, али остају да живе у Србији и покушавају да направе неке позитивне промене у својим областима. Истина је да има и оних који одлазе у потрази за бољим знањем и приликама, али се надам да ће своје знање донети у Србију како бисмо ствари још више унапредили и подигли на један виши ниво. Захваљујући дигиталном добу и приступу глобалном тржишту данас је никада лакше да српска компанија делује глобално, а да се вредност ствара локално. Српска индустрија технологија и иновација већ мења крвну слику Србије стварајући прилике за многе младе и талентоване људе да могу да остану у Србији и да живе боље него било која генерација пре.

Моја генерација, рођена деведесетих, има јединствену прилику и одговорност да покрене позитивне промене и подстакне иновације које ће оставити трајан утицај будуће генерације. Због историјског дисконтинуитета, нестабилности и ратова, моја генерација није имала прилику на шта да се угледа кад је реч о предузетничком духу и спремности на ризик и иновацију. Постоји и једна критична препрека која мора да се превазиђе, а то је песимизам и недостатак вере у сопствене идеје и могућности. Време је да се померимо са позиције статуса кво и да се ослободимо негативних искустава. Време је да више верујемо у себе, своју земљу и потенцијал нашег народа.

Један од највећих изазова са којима се суочавамо у Србији је свеприсутан начин размишљања који тежи да одбаци нове идеје и подухвате. Када неко предложи нешто ново, људи брзо укажу на све разлоге зашто то није могуће и зашто неће успети. Таква атмосфера гуши креативност и обесхрабрује појединце да следе своје снове, што доводи до пропуштених прилика за раст и развој.

Мислим да постоје неки позитивни примери из историје Израела које можемо сагледати и покушати да разумемо. Упркос бројним изазовима и потешкоћама, Израел је успео да постане водећа земља иновација и технологија вођена непоколебљивом вером у свој народ и његове идеје. Дух отпорности који показују Израелци може да инспирише нашу генерацију у Србији да превазиђе изазове и тражи прилике чак и када се суоче са немогућим. Видим и једну сличност у нашој позицији и приступу са Израелцима а то је да су људи код нас често успевали упркос приликама и могућностима а не због њих или зато што су оне биле добре.

Као што је Израел неговао културу иновација, и ми можемо да подстичемо креативност и предузетништво у Србији. Подржавањем и развијањем стартап екосистема и неговањем окружења које вреднује предузетнички дух и преузимање ризика, можемо да стварамо вредност и производе који ће сутра ребрендирати позицију Србије у свету.

Иако је учење на искуствима других народа добра ствар, морамо да негујемо и чувамо сопствену традицију, културу и начин живота. Наше јединствено наслеђе је душа Србије и пружа нам идентитет који нас издваја у глобалној заједници. Зато је интегрисање најбољих пракси из целог света уз очување нашег духа кључ за стварање добре равнотеже између напретка и традиције.

Да бисмо ослободили пуни потенцијал наших грађана морамо мењати старе обрасце и прихватити концепт могућег. Уместо да одмах одбацујемо идеје, требало би да подстакнемо отворене разговоре, да више слушамо и да будемо спремнији да откључамо наше потенцијале. Промовисањем окружења које негује креативност и иновативност, можемо усадити уверење да свака идеја, ма колико одважна, има потенцијал да успе и да донесе позитивне промене.

Истина је да Србија има историју исписану тешким искуствима, а та сећања могу да трају, бацајући сенку на наше тежње за бољом будућношћу. Међутим, не треба дозволити да прошлост диктира нашу садашњост и будућност. Уместо тога, можемо да користимо нашу историју и као моћно средство за учење и раст. Верујем да нам борбе и искуства из прошлости могу пружити вредан увид у отпорност и одлучност наших људи. Не заборавите на све наше великане у историји како су успевали упркос свему и никада не заборављајући на своје порекло и корене. Пример Михајла Идворског Пупина је показатељ да је све могуће и зато из наше историје не треба да заборавимо на позитивне примере појединаца који су пркосили немогућем. Образовање игра виталну улогу у преношењу знања, вредности и историје будућим генерацијама. Ипак, кључни чинилац за позитивне промене у нашем друштву је веровање у себе, наше људе и нашу земљу.

Вера у себе не значи слепи оптимизам већ се ради о томе да имате храбрости да истрајете упркос изазовима и падовима. Ради се о препознавању да поседујемо вештине, креативност и одлучност да направимо промену. Негујући заједничко веровање у наш потенцијал, можемо да створимо здраве основе које би биле покретна снага да идемо напред, уједињени у нашој посвећености изградњи јаче Србије.

Данас су нам потребни лидери у различитим секторима који воде својим примером, заговарају нове идеје и негују културу која слави преузимање ризика и учење из неуспеха. Представљањем успешних прича и признавањем достигнућа, јачамо уверење да је успех могућ и да сваки труд доприноси напретку и већем добру.

На нашем путу ка бољој будућности, моћ веровања се не треба потцењивати. Као генерација рођена деведесетих, имамо прилику да обликујемо нови наратив за Србију, који је укорењен у нади, оптимизму и вери у себе и потенцијале нашег народа. Променом преовлађујућег начина размишљања, учењем из прошлости и неговањем културе веровања, можемо створити окружење у којем се људи осећају добро да следе своје идеје и снове.

Међутим, неопходно је успоставити равнотежу између прихватања најбољих пракси од других и очувања сопствене традиције, културе и начина живота. Улагањем у образовање, подржавањем истраживања, јачањем веровања у наше људе и њихове идеје, можемо да изградимо Србију која ће бити земља технологија и иновација, задржавајући суштину нашег идентитета.

Политиколог