Nada i optimizam za budućnost Srbije

U Srbiji danas sve više srećem neverovatno talentovanih i pametnih ljudi koji rade na globalnom tržištu, ali ostaju da žive u Srbiji i pokušavaju da naprave neke pozitivne promene u svojim oblastima. Istina je da ima i onih koji odlaze u potrazi za boljim znanjem i prilikama, ali se nadam da će svoje znanje doneti u Srbiju kako bismo stvari još više unapredili i podigli na jedan viši nivo. Zahvaljujući digitalnom dobu i pristupu globalnom tržištu danas je nikada lakše da srpska kompanija deluje globalno, a da se vrednost stvara lokalno. Srpska industrija tehnologija i inovacija već menja krvnu sliku Srbije stvarajući prilike za mnoge mlade i talentovane ljude da mogu da ostanu u Srbiji i da žive bolje nego bilo koja generacija pre.

Moja generacija, rođena devedesetih, ima jedinstvenu priliku i odgovornost da pokrene pozitivne promene i podstakne inovacije koje će ostaviti trajan uticaj buduće generacije. Zbog istorijskog diskontinuiteta, nestabilnosti i ratova, moja generacija nije imala priliku na šta da se ugleda kad je reč o preduzetničkom duhu i spremnosti na rizik i inovaciju. Postoji i jedna kritična prepreka koja mora da se prevaziđe, a to je pesimizam i nedostatak vere u sopstvene ideje i mogućnosti. Vreme je da se pomerimo sa pozicije statusa kvo i da se oslobodimo negativnih iskustava. Vreme je da više verujemo u sebe, svoju zemlju i potencijal našeg naroda.

Jedan od najvećih izazova sa kojima se suočavamo u Srbiji je sveprisutan način razmišljanja koji teži da odbaci nove ideje i poduhvate. Kada neko predloži nešto novo, ljudi brzo ukažu na sve razloge zašto to nije moguće i zašto neće uspeti. Takva atmosfera guši kreativnost i obeshrabruje pojedince da slede svoje snove, što dovodi do propuštenih prilika za rast i razvoj.

Mislim da postoje neki pozitivni primeri iz istorije Izraela koje možemo sagledati i pokušati da razumemo. Uprkos brojnim izazovima i poteškoćama, Izrael je uspeo da postane vodeća zemlja inovacija i tehnologija vođena nepokolebljivom verom u svoj narod i njegove ideje. Duh otpornosti koji pokazuju Izraelci može da inspiriše našu generaciju u Srbiji da prevaziđe izazove i traži prilike čak i kada se suoče sa nemogućim. Vidim i jednu sličnost u našoj poziciji i pristupu sa Izraelcima a to je da su ljudi kod nas često uspevali uprkos prilikama i mogućnostima a ne zbog njih ili zato što su one bile dobre.

Kao što je Izrael negovao kulturu inovacija, i mi možemo da podstičemo kreativnost i preduzetništvo u Srbiji. Podržavanjem i razvijanjem startap ekosistema i negovanjem okruženja koje vrednuje preduzetnički duh i preuzimanje rizika, možemo da stvaramo vrednost i proizvode koji će sutra rebrendirati poziciju Srbije u svetu.

Iako je učenje na iskustvima drugih naroda dobra stvar, moramo da negujemo i čuvamo sopstvenu tradiciju, kulturu i način života. Naše jedinstveno nasleđe je duša Srbije i pruža nam identitet koji nas izdvaja u globalnoj zajednici. Zato je integrisanje najboljih praksi iz celog sveta uz očuvanje našeg duha ključ za stvaranje dobre ravnoteže između napretka i tradicije.

Da bismo oslobodili puni potencijal naših građana moramo menjati stare obrasce i prihvatiti koncept mogućeg. Umesto da odmah odbacujemo ideje, trebalo bi da podstaknemo otvorene razgovore, da više slušamo i da budemo spremniji da otključamo naše potencijale. Promovisanjem okruženja koje neguje kreativnost i inovativnost, možemo usaditi uverenje da svaka ideja, ma koliko odvažna, ima potencijal da uspe i da donese pozitivne promene.

Istina je da Srbija ima istoriju ispisanu teškim iskustvima, a ta sećanja mogu da traju, bacajući senku na naše težnje za boljom budućnošću. Međutim, ne treba dozvoliti da prošlost diktira našu sadašnjost i budućnost. Umesto toga, možemo da koristimo našu istoriju i kao moćno sredstvo za učenje i rast. Verujem da nam borbe i iskustva iz prošlosti mogu pružiti vredan uvid u otpornost i odlučnost naših ljudi. Ne zaboravite na sve naše velikane u istoriji kako su uspevali uprkos svemu i nikada ne zaboravljajući na svoje poreklo i korene. Primer Mihajla Idvorskog Pupina je pokazatelj da je sve moguće i zato iz naše istorije ne treba da zaboravimo na pozitivne primere pojedinaca koji su prkosili nemogućem. Obrazovanje igra vitalnu ulogu u prenošenju znanja, vrednosti i istorije budućim generacijama. Ipak, ključni činilac za pozitivne promene u našem društvu je verovanje u sebe, naše ljude i našu zemlju.

Vera u sebe ne znači slepi optimizam već se radi o tome da imate hrabrosti da istrajete uprkos izazovima i padovima. Radi se o prepoznavanju da posedujemo veštine, kreativnost i odlučnost da napravimo promenu. Negujući zajedničko verovanje u naš potencijal, možemo da stvorimo zdrave osnove koje bi bile pokretna snaga da idemo napred, ujedinjeni u našoj posvećenosti izgradnji jače Srbije.

Danas su nam potrebni lideri u različitim sektorima koji vode svojim primerom, zagovaraju nove ideje i neguju kulturu koja slavi preuzimanje rizika i učenje iz neuspeha. Predstavljanjem uspešnih priča i priznavanjem dostignuća, jačamo uverenje da je uspeh moguć i da svaki trud doprinosi napretku i većem dobru.

Na našem putu ka boljoj budućnosti, moć verovanja se ne treba potcenjivati. Kao generacija rođena devedesetih, imamo priliku da oblikujemo novi narativ za Srbiju, koji je ukorenjen u nadi, optimizmu i veri u sebe i potencijale našeg naroda. Promenom preovlađujućeg načina razmišljanja, učenjem iz prošlosti i negovanjem kulture verovanja, možemo stvoriti okruženje u kojem se ljudi osećaju dobro da slede svoje ideje i snove.

Međutim, neophodno je uspostaviti ravnotežu između prihvatanja najboljih praksi od drugih i očuvanja sopstvene tradicije, kulture i načina života. Ulaganjem u obrazovanje, podržavanjem istraživanja, jačanjem verovanja u naše ljude i njihove ideje, možemo da izgradimo Srbiju koja će biti zemlja tehnologija i inovacija, zadržavajući suštinu našeg identiteta.

Politikolog