Зашто се тешко стиже до података о животној средини

Број жалби које стижу на адресу повереника за заштиту информација од јавног значаја а тичу се еколошких података све је већи – прошле године оне су у укупном збиру чиниле 2,8 процената, док је само у прва три месеца ове године њихов удео повећан на 6,4 процената. Прецизније, поверенику је због препрека на путу ка приступу информацијама о стању у животној средини упућено 116 жалби.

Како је наведено у публикацији „Остваривање права на приступ еколошким информацијама”, чији је издавач канцеларија повереника, највећи број односи се на ресорно министарство и органе локалне самоуправе којима су поверени послови заштите животне средине.

Анализа је показала да се поверенику најчешће обраћају удружења грађана која се баве заштитом животне средине, а разлог због којег се жале најчешће је ћутање управе. Међутим, оно што нарочито брине канцеларију повереника јесте висок проценат неизвршених решења којима су наложили да се еколошке информације учине доступним. Само је 2020. била изузетак јер су сва решења и извршена, али већ две године касније о одлуку повереника органи власти оглушили су се у 57 одсто случајева.

– С обзиром на то да су последњим законским изменама отклоњени системски проблеми који су се односили на могућност извршења одлука повереника, могло би се очекивати да ће овај негативни тренд бити заустављен – наводи се у анализи.

А углавном запне код оних информација које би јавности требало да буду доступне и без писања посебног захтева. Тако су жалбе у прва три месеца ове године написане због недобијања информација које су се односиле на загађење ваздуха, управљање отпадом, мерење буке, изградњу ауто-пута... Управо пропуштање обавезе активног информисања, уз ћутање управе и игнорисање захтева канцеларије повереника, наведени су као кључни проблеми.

– Иако су та незаконита понашања санкционисана, иако се изричу казне, иако одговорни треба и морају да сносе санкције за непоштовање законских обавеза, главни циљ није и не треба да нам буде кажњавање одговорних, већ подизање опште свести и подучавање сваког појединца у погледу значаја приступа еколошким информацијама за унапређење заштите животне средине и постизања циљева одрживог развоја – додају у анализи.

Зашто постоје препреке на путу ка слободном приступу еколошким информацијама? Према ставу повереника, разлог су запослени у органима власти који нису довољно обучени да препознају шта је општи интерес, а ни довољно свесни вредности приступа информацијама од јавног значаја.