Понедељак, 08.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Аргументима против мита о великосрпској агресији

Објављен 19. зборник „Грађански рат у Хрватској (1991–1995)” и отворена изложба о споменичкој баштини Срба са подручја данашње Хрватске
Аргументима против мита о великосрпској агресији
Отворена изложба о споменичкој баштини Срба из Хрватске: манастир Крка (Фото сајт Епархије далматинске)

Често се може чути питање зашто Удружење Срба из Хрватске инсистира на објављивању Зборника радова који се баве историјским, политичким, демографским, културолошким и војним чиниоцима који су довели до разбијања социјалистичке Југославије. Ови зборници су темељно сведочанство да никада нећемо признати стварање хрватског државног оснивачког мита о великосрпској агресији и домовинском рату који је довео до најбруталнијег етничког чишћења Срба, незабележеног у савременој српској и европској историји, наводи се, између осталог, у предговору 19. зборника „Грађански рат у Хрватској (1991–1995)”, који је јуче представљен јавности.

„Такође не пристајемо на стално форсирану тезу о Србима као реметилачком фактору на Балкану који сноси апсолутну одговорност за разбијање Југославије. Тиме је већи значај и овог тома зборника, јер су и до сада објављени радови од непроцењиве важности и биће незаобилазни извор за све оне који се буду упустили у истраживање судбине Срба у Хрватској у време разбијања СФРЈ”, каже се још о овом зборнику, који је штампан захваљујући помоћи Комесаријата за избеглице и миграције Владе Србије.

На промоцији јуче у Дому ратних војних инвалида у Београду говорили су др Софија Божић из Института за новију историју Србије, проф. Миле Рајчевић, секретар Удружења пензионера из Хрватске, и новинар Данко Перић. У истом простору уприличена је изложба фотографија и докумената о споменичкој баштини Срба са подручја данашње Републике Хрватске, коју су отворили др Коста Новаковић, пуковник у пензији, и Милојко Будимир, музејски саветник и аутор изложбе.

„Сваке године Удружење Срба из Хрватске поводом годишњице страдања и прогона Срба у акцији хрватске војске и полиције ’Олуја’ објави један број зборника. Наши најеминентнији научни радници из института Србије и Републике Српске овде објављују своје радове као и сами учесници тих догађаја, тако да зборник има и документарну вриједност”, објашњава за наш лист Милојко Будимир.

Овим зборником се чува сећање на жртве и изгон Срба из тадашње Републике Српске Крајине који је почео 4. августа 1995, наглашава Данко Перић и указује да су и у овом издању објављени бројни подаци, документа и сећања на грађански рат и изгон Срба из јужног и осталих делова РСК. „Хрватска војска је претходно етнички очистила подручје Западне Славоније, које је такође било насељено већински српским становништвом, само три месеца раније 1. и 2. маја”, подсећа он.

Како наводи за „Политику”, зборник има више од 390 страна, а аутори радова су историчари и други стручњаци, као и учесници грађанског рата.

„Они наводе да је на око 250.000 Срба из РСК, за чију безбедност је требало да брину међународне снаге под командом Уједињених нација, кренуо скоро толики број хрватских војника у акцији кодног имена ’Олуја’. Скоро целокупно становништво је кренуло у неизвесни пут и спас нашло у Србији и на подручју Републике Српске. У 28 година од тада вратио се незнатан број њих и то углавном старији људи”, каже Перић.

Прогон Срба из Хрватске је био „само наставак геноцидне политике која се темељила на политици тзв. државног хрватског права и усташког покрета, чији је основни циљ био елиминисање Срба као реметилачког фактора у изградњи њихове неовисности”, истиче се у предговору за овогодишњи зборник. Додаје се да без обзира што након сецесије Хрватске из федералног устројства социјалистичке Југославије нису остварена елементарна људска права преосталих Срба, новооснована Хрватска је примљена у ЕУ. „Зато је од посебне важности што се и у овом тому зборника, али и у претходним издањима, упорно и аргументовано указује на остваривање тежње да се Срби, који су били конститутивни народ у оквирима социјалистичке Хрватске, сведу на занемарљив број”, указује се и наводи да о томе најбоље сведоче резултати последњег пописа становништва у Хрватској.

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

zvonko
Ovo nije bio građanski rat.
Dragomir Olujić Oluja
Otkad je Apije početkom naše ere stvorio pojam i skovao termin, građanski rat je rat po linijama socijalne stratifikacije, dakle klasni rat! Građanski rat je „prirodno stanje“ ljudskog društva, istorija je istorija civilizovanja/pacifikacije građanskog rata!... Rat u Hrvatskoj 1991/95., kao i ratovi po Jugoslaviji 90-ih nisu grašanski ratovi!
Јован К.
То јесте био грађански рат, изазван хрватским национализмом и сепаратизмом, који у Хрватској упорно покушавају да прикажу као одбрану од великосрпске агресије.
Прикажи још одговора
Вожд Црни
Грађанског рата није било.Чињеница је да су срби покушали да се одбране и спрече поново пуњење јама.Хрвати стално говоре лажи,полуистине и баве се преварама јер свака истина разголићује њихове зле и прљаве замисли.
Јован К.
Постојале су де етапе грађанског рата у Хрватској: прва у периоду док независност Хрватске није призната од једног броја земаља и друга, после тих признања. У обе етапе је заједнички именитељ био екстремни хрватски национализам и сепаратизам и фашистички однос према Србима, такође конститутивним народом у Хрватској.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.