Аргументима против мита о великосрпској агресији

Често се може чути питање зашто Удружење Срба из Хрватске инсистира на објављивању Зборника радова који се баве историјским, политичким, демографским, културолошким и војним чиниоцима који су довели до разбијања социјалистичке Југославије. Ови зборници су темељно сведочанство да никада нећемо признати стварање хрватског државног оснивачког мита о великосрпској агресији и домовинском рату који је довео до најбруталнијег етничког чишћења Срба, незабележеног у савременој српској и европској историји, наводи се, између осталог, у предговору 19. зборника „Грађански рат у Хрватској (1991–1995)”, који је јуче представљен јавности.

„Такође не пристајемо на стално форсирану тезу о Србима као реметилачком фактору на Балкану који сноси апсолутну одговорност за разбијање Југославије. Тиме је већи значај и овог тома зборника, јер су и до сада објављени радови од непроцењиве важности и биће незаобилазни извор за све оне који се буду упустили у истраживање судбине Срба у Хрватској у време разбијања СФРЈ”, каже се још о овом зборнику, који је штампан захваљујући помоћи Комесаријата за избеглице и миграције Владе Србије.

На промоцији јуче у Дому ратних војних инвалида у Београду говорили су др Софија Божић из Института за новију историју Србије, проф. Миле Рајчевић, секретар Удружења пензионера из Хрватске, и новинар Данко Перић. У истом простору уприличена је изложба фотографија и докумената о споменичкој баштини Срба са подручја данашње Републике Хрватске, коју су отворили др Коста Новаковић, пуковник у пензији, и Милојко Будимир, музејски саветник и аутор изложбе.

„Сваке године Удружење Срба из Хрватске поводом годишњице страдања и прогона Срба у акцији хрватске војске и полиције ’Олуја’ објави један број зборника. Наши најеминентнији научни радници из института Србије и Републике Српске овде објављују своје радове као и сами учесници тих догађаја, тако да зборник има и документарну вриједност”, објашњава за наш лист Милојко Будимир.

Овим зборником се чува сећање на жртве и изгон Срба из тадашње Републике Српске Крајине који је почео 4. августа 1995, наглашава Данко Перић и указује да су и у овом издању објављени бројни подаци, документа и сећања на грађански рат и изгон Срба из јужног и осталих делова РСК. „Хрватска војска је претходно етнички очистила подручје Западне Славоније, које је такође било насељено већински српским становништвом, само три месеца раније 1. и 2. маја”, подсећа он.

Како наводи за „Политику”, зборник има више од 390 страна, а аутори радова су историчари и други стручњаци, као и учесници грађанског рата.

„Они наводе да је на око 250.000 Срба из РСК, за чију безбедност је требало да брину међународне снаге под командом Уједињених нација, кренуо скоро толики број хрватских војника у акцији кодног имена ’Олуја’. Скоро целокупно становништво је кренуло у неизвесни пут и спас нашло у Србији и на подручју Републике Српске. У 28 година од тада вратио се незнатан број њих и то углавном старији људи”, каже Перић.

Прогон Срба из Хрватске је био „само наставак геноцидне политике која се темељила на политици тзв. државног хрватског права и усташког покрета, чији је основни циљ био елиминисање Срба као реметилачког фактора у изградњи њихове неовисности”, истиче се у предговору за овогодишњи зборник. Додаје се да без обзира што након сецесије Хрватске из федералног устројства социјалистичке Југославије нису остварена елементарна људска права преосталих Срба, новооснована Хрватска је примљена у ЕУ. „Зато је од посебне важности што се и у овом тому зборника, али и у претходним издањима, упорно и аргументовано указује на остваривање тежње да се Срби, који су били конститутивни народ у оквирима социјалистичке Хрватске, сведу на занемарљив број”, указује се и наводи да о томе најбоље сведоче резултати последњег пописа становништва у Хрватској.